Bosiljak potiče iz Indije, a prvi put se u Evropi pojavio tokom 12. veka. Mnogi narodi i religije, poput hinduista i pravoslavaca, pripisuju bosiljku božanska svojstva – uvreženo je verovanje da bosiljak koji se nalazi u vodici za krštenje od prehlade štiti osobu koja se krsti, bez obzira na spoljašnju temperaturu. Bosiljak se pominje još u zapisima iz drevnog Egipta. Reč potiče od grčke reči bazilikon koja ima značenje kraljevski. Kod Rimljana se bosiljak dovodio u vezu sa odanošću i ljubavlju, a u Indiji je predstavljao simbol za dobrodošlicu.
Bosiljak kao prirodni lek
U narodnoj medicini se koristi davnina, prvenstveno kod osoba koje imaju problema sa depresijom, ali i kod onih koje imaju problema sa varenjem (podstiče apetit, pomaže kod raznih upala organa za varenje). Da bi bosiljak uopšte imao lekovito svojstvo mora se brati u određenom periodu, tačnije tokom leta i to dvaput, neposredno pre cvetanja, jer su tada njegova eterična ulja najkoncentrisanija. Pritom, potrebno je da se biljka seče iznad zemlje ili da se beru samo njeni listovi. Bosiljak isečen u celosti se suši na prozračnom mestu, van direktnih izvora svetlosti, a ako je u pitanju samo lišće onda se ono suši na papiru koji je stavljen iznad drvene rešetke. Kada je bosiljak osušen, dalje se odlaže u pakovanja koja dobro dihtuju i skladišti se na suvom mestu, takođe bez direktnih izvora svetlosti. Koristi se protiv kašlja, bubrežnih bolesti, glavobolje i depresije, a u vidu čaja za ublažavanje menstrualnih tegoba. Sok od lišća koristi se protiv prehlada, upale ušiju i bubne opne, ali i kao okrepljujuće sredstvo. Delotvoran je i kod upala mokraćnih puteva, za uklanjanje nesanice ublažavanje nervoze, kao i podsticanje apetita.
Čaj od bosiljka
Čaj od bosiljka trebalo bi da piju dojilje jer pospešuje stvaranje mleka. Sprema se tako što se listovi osušene biljke preliju ključalom vodom i ostave da odstoje deset minuta. Taj napitak može da se pije svaki dan, ali posle osam dana trebalo bi napraviti dvonedeljnu pauzu. Medicinska istraživanja pokazala su da se svežim bosiljkom uspešno leče bolni otečeni zglobovi, a pre svega oni zahvaćeni artritisom. Eugenol koji bosiljku daje prepoznatljivu aromu, a ima ga najviše u azijskoj vrsti, ključni je sastojak koji deluje protivupalno.
Zbog sedativnog dejstva jedino se ne preporučuje trudnicama u početku trudnoće, kao ni bebama mlađim od šest meseci.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com