Mentalna lenjost naših akademika i univerzitetskih profesora koji vrlo malo objavljuju i među kojima nema nijedan visokocitiran jedan je od ključnih razloga što je Univerzitet u Beogradu pao za sto mesta na Šangajskoj listi.
Ovo je za „Večernje novosti“ rekao čuveni matematičar Stojan Radenović, koji se godinama nalazi među 100 najcitiranijih naučnika na svetu u oblasti matematike, što je drugi po važnosti kriterijum, odmah iza Nobelove nagrade i Fildsove medalje, za određivanje plasmana nekog univerziteta na Šangajskoj listi.
Visoka citiranost profesora Radenovića bila je jedan od razloga što je Beogradski univerzitet 2016. i 2017. bio među 300 najboljih u svetu. Prošle godine plasirao se među 400, a ove pao za još sto mesta i zadržao se između 400. i 500. pozicije.
Danas, međutim, profesor Radenović „pripada“ Univerzitetu kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji, koji ga je angažovao, pa njegovi radovi dižu rejting ove ustanove.
Na pitanje zašto je prešao na univerzitet u Saudijskoj Arabiji, rekao je da su posredi egzistencijalni razlozi.
– Ja sam u penziji. Primanja su mi vrlo slaba, porodica mi nije situirana, žena i ćerka ne rade. U Saudijskoj Arabiji mi daju nešto novca, a Beogradski univerzitet nije mogao ni laptop da mi kupi – kaže Radenković za „Novosti“.
Ovaj skromni, penzionisani profesor Mašinskog fakulteta, o kome je i „Blic“ već pisao, zadatke rešava u podrumu zgrade u kojoj živi, jer u stanu nema prostora za radnu sobu.
Da je novac jedan od razloga za slabiji plasman na Šangajskoj listi smatra prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu, prof. dr Petar Bulat, koji sportskim rečnikom objašnjava problem:
– Klubovi koji imaju mnogo novca dovode najbolje sportiste, pa tako rade i univerziteti sa naučnicima. I naš univerzitet bi mogao uz podršku države da se plasira među prvih 200. Ali, da bismo napredovali više od toga, potreban je novac koji Srbija nema.
Profesor Radenović, međutim, smatra da trenutni plasman BU nije loš, ali da je problem što „profesori ne rade ništa, iako imaju dobre plate“.
– Da bi se univerzitet podigao na listi, profesori moraju mnogo više da rade. Njihova mentalna lenjost je veliki problem – kaže Radenović.
Da je novac veoma važan smatra i Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji navodi da druge države imaju posebne budžete za dovođenjevrhunskih istraživača.
Tako je, kaže on, Univerzitet kralja Sauda, osim prof. Radenovića uspeo da dovede dvadesetak uticajnih maučnika iz Poljske, Italije, Kine… i zahvaljujući njima, taj univerzitet se našao među 200 najboljih na Šangajskoj listi.
I Popović i Bulat smatraju da je plasman mešu 500 najboljih dobar, s obzirom na budžet za nauku i obrazovanje.
Kriterijumi za rangiranje na Šangajskoj listi jesu broj dobitnika Nobelove nagrade i Fildsove medalje, broj naučnih radova objavljenih u časopisima „Science“ i „Nature“, čitiranost istraživača i broj radova u časopisima sa SCi i SSCI liste.
BU nema nobelovce, koji nose 30 odsto poena, a više nema ni najcitiranije naučnike, koji „zarađuju“ 20 odsto poena.
Loše je pozicioniran i po radovima u dva najprestižnija časopisa, što je još 20 odsto bodova. S druge strane, odlično je kotiran po broju radova objavljenih u časopisima sa SCI i SSCI liste.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com