Životni vek ljudi širom sveta se produžava – prosečni životni vek 1950. bio je svega 46 godina, a 2015. – 71 godinu.
U nekim zemljama, napredak nije uvek bio lak. Bolesti, epidemije i neočekivani događaji podsetnici su da sve duži prosečni životni vek ne sme da se uzima zdravo za gotovo.
U međuvremenu, manje od 0.5 odsto ljudi umire zbog razloga koji nas opsedaju, kao što su teroristički napadi, ratovi i prirodne katastrofe.
Ali, širom sveta, mnogi od nas i dalje umiru premladi.
Širom sveta je 2017. godine umrlo oko 56 miliona ljudi.
To je 10 miliona više nego 1990, zato što je globalna populacija u međuvremenu porasla, a ljudi u proseku žive duže.
Više od 70 odsto njih umire od hroničnih bolesti. One se ne prenose s osobe na osobu i obično napreduju sporo.
Ubedljivo najveće „ubice“ su kardiovaskularne bolesti, koje zahvataju srce i arterije, a odgovorne su za svaku treću smrt.
To je dvaput više od raka – drugog najčešćeg uzročnika – koji je zaslužan za otprilike svaku šestu smrt.
Druge nezarazne bolesti kao što su dijabetes, određene respiratorne bolesti i demencija, takođe su pri vrhu liste.
Smrti koje je bilo moguće sprečiti
Ono što bi moglo da vas šokira je broj ljudi koji i dalje umire od uzroka koje je bilo moguće izbeći.
Oko 1,6 miliona ljudi umrlo je 2017. od bolesti povezanih sa dijarejom, zbog čega se ona nalazi u 10 najčešćih uzroka smrti. U nekim zemljama, jedan je od najvećih ubica.
Neonatalni poremećaji – smrti beba u prvih 28 dana – odneli su živote 1,8 milion novorođenčadi 2017. godine.
Učestalost ovih smrti umnogome varira od zemlje do zemlje. U Japanu, manje od jedne na 1.000 beba umre u prvih 28 dana života, u poređenju sa nešto manje od svake dvadesete u nekim od najsiromašnijih zemalja sveta.
I druge sprečive smrti su visoko na toj listi.
Saobraćajne nesreće izazivaju visok broj smrti u najbogatijim i najsiromašnijim zemljama podjednako, a 2017. su odnele godine 1,2 miliona života.
Iako su mnoge zemlje sa visokim ličnim dohocima poslednjih decenija doživele značajan pad broja smrti u saobraćajnim nesrećama, globalno je broj smrti na putevima ostao gotovo isti.
U međuvremenu, širom sveta umrlo je gotovo dvostruko više ljudi od samoubistava nego ubistava – kad jedna osoba ubije drugu.
U Velikoj Britaniji, broj samoubistava bio je 16 puta viši; to je vodeći uzrok smrti kod muškaraca uzrasta između 20 i 40 godina.
Šta nam ovo govori
Ono od čega ljudi umiru menja se vremenom.
U prošlosti su zarazne bolesti igrale mnogo veću ulogu nego danas.
Svaka treća smrt 1990. godine bila je posledica prenosive ili zarazne bolesti; 2017. godine to je opalo na svaku petu.
Deca su posebno podložna zaraznim bolestima. Još u 19. veku pre pete godine umiralo je svako treće dete.
Stopa smrtnosti dece značajno je opala od tada zahvaljujući vakcinama i unapređenju higijene, zdravstva i pristupa čistoj vodi.
Smrt dece u bogatim zemljama danas je relativno retka, dok najsiromašniji regioni danas imaju stope smrtnosti dece slične Velikoj Britaniji i Švedskoj u prvoj polovini 20. veka, a nastavljaju da ih sustižu.
Pad globalnog broja smrti dece jedan je od najvećih uspeha modernog zdravstva.
Broj dece koja umiru svake godine poslednjih decenija se prepolovila, kako smo postali bolji u borbi protiv prenosivih i zaraznih bolesti.
Zbog toga je stopa smrtnosti prevagnula ka nezaraznim bolestima kod starijih ljudi.
Mnoge zemlje brine sve veći teret koji sada pada na rodbinu i zdravstveni sistem kako ljudi stare i boluju od sve dugoročnijih bolesti.
Ovaj zacrtani napredak iz koloseka mogu da izbace neočekivani događaji.
Kriza HIV/Aids-a iz 80-tih upečatljiv je primer za to.
Epidemija je zahvatila sve regione sveta, ali je najviše posledica ostavila po životni vek u podsaharskoj Africi.
Posle decenija stabilnog napretka, u mnogim zemljama regiona životni vek je tada značajno opao.
Kombinacija antiretroviralne terapije, lečenja i edukacije o prevenciji značila je da su se globalne smrti od bolesti povezanih sa HIV samo u poslednjoj deceniji prepolovile – od dva miliona godišnje na milion.
Životni vek je od tada počeo da raste u tim zemljama, ali se tek sada vraća na nivo od pre krize.
Čak i u najbogatijim zemljama, stalan napredak nije nikakva garancija.
Životni vek u SAD blago je opao u poslednjih nekoliko godina, uglavnom kao rezultat krize opioida.
Životni vek mladih majki takođe nije konstantno bio u porastu.
Postoji desetak zemalja u kojima su mlade žene danas sklonije umiranju tokom ili neposredno posle porođaja nego što su to bile njihove majke, uključujući i SAD.
Ima još mnogo da se radi
Današnja ukupna slika je pozitivna: živimo duže dok manji broj ljudi – a posebno deca – umire od sprečivih uzroka. Ali je istina i da ima još mnogo toga da se radi.
Dalji napredak u sanitarijama, higijeni, ishrani, vakcinacijama i osnovnoj zdravstvenoj nezi ključni su za to.
Baš kao i povećane mere bezbednosti i nega mentalnog zdravlja.
Razumevanje uzroka smrti ljudi ključno je ako želimo da se taj napredak nastavi.
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com