To vam može poboljšati i psihičko i fizičko zdravlje…
Svi planiramo da u novoj godini promenimo sve što nam je smetalo ranije. Ipak, ako je ova godina ta, kada uopšte razmišljate da uradite nešto dobro za sebe i budete zdraviji, ovi saveti bi mogli da vam pomognu.
Radite jogu, trčite, dižite tegove, izbacite ugljene hidrate ili masnoću (u zavisnosti od specifične ishrane koja je u modi), izbacite alkohol, smanjite stres – zvuči mnogo lakše reći nego i uraditi.
Ali šta ako biste napravili samo jednu promenu?
Pitali smo stručnjake šta oni preporučuju da bude taj prvi korak – u borbi za zdraviji život. Posle bi, naravno, usledili i ostali, ali ta prva odluka je u većini slučajeva i najteža.
Saveti su skrojeni za odraslu osobu, koja je umereno zdrava i nije pušač.
Koncentrišite se na svoje misli
Saberite misli – to je ključno
Lako je razmišljati samo o fizičkom zdravlju.
Međutim, doktorka Nadin Sami, asistentkinja na Odeljenju za sport na Univerzitetu Ekseter, kaže da bi trebalo da se usmerimo i na poboljšanje našeg uma – izgradnjom samosvesti.
Ideja je da razumemo svoje emocije, promene raspoloženja i nagona. Ukoliko radimo na tome, misli Sami, možemo puno da odmaknemo u poboljšanju mentalnog i fizičkog blagostanja tokom vremena.
„Razumevanjem vaših osećanja, motivacija i ponašanja u većoj meri, možete početi da delujete svesnije kako biste sami doneli bolje odluke“, kaže ona.
„Na primer, koja je vaša motivacija da vežbate? Kada ćete najradije, a kada najmanje rado, krenuti da vežbate? I zašto je to tako?“
Postoji mnogo načina da se da odgovor na ova pitanja, tvrdi doktorka Sami. Neki od njih su da vodite dnevnik, meditirate, radite vežbe pažnje ili jednostavno nađete šta vas opušta nakon posla ili na kraju dana.
„Ako bolje razumemo sebe, možemo i da radimo na svojim slabostima“, dodaje ona.
Usvojite psa
Briga o psu ima posebne blagodeti
Ako usvojite psa, neće samo životinja biti srećnija, već i vi, tvrdi doktor Ris Tačer.
Članstvo u teretani, pilates ili jutarnje trčanje – samo su neke od stvari koje bi mogle da vam padnu na pamet kada pomislite da postanete fizički aktivniji.
Ipak, sve to brzo dosadi, pa često ne prođe ni januar, a već prestanemo sa ovim aktivnostima, kaže doktor Tačer, profesor na Univerzitetu Aberistih.
Umesto toga, on preporučuje pronalaženje načina za rutinsko vežbanje koje bi postalo deo naše svakodnevnice.
Postoji mnogo načina da se to uradi, od izbegavanja liftova do parkiranja na suprotnoj strani parkinga kada idete u kupovinu.
Međutim, postoje određene prednosti usvajanja psa, kaže on.
Ako imate obavezu zbog koje ćete sigurno hodati najmanje 30 minuta dva puta dnevno, sigurno ćete biti aktiviniji i istovremeno ćete se bolje emotivno osećati jer ste udomili psa.
„Na ovaj način možete da provedete vreme napolju, vežbate, a dobijate i lojalnog pratioca i istovremeno poboljšate život drugog živog bića. Pokazalo se da sve to poboljšava fizičko i mentalno zdravlje“. kaže doktor Tačer.
Jedite raznoliko
Raznolikost ishrane je veoma važna
Već znamo koliko je bitno da jedemo voće i povrće.
Međutim, prema rečima doktorke Megan Rosi, istraživačice na odeljenju za nutricionističke nauke Kraljevskog koledža u Londonu, ne treba da težimo samo količini, već i raznolikosti.
Zato je bitno i da jedemo najmanje 30 različitih biljnih namirnica nedeljno, kaže ona.
To je zato što se smatra da biljna raznolikost ima ključnu ulogu u dobrom zdravlju creva.
Mediteranska dijeta pomaže u prevenciji depresije
Bakterije u našem stomaku – poznate kao mikrobi – imaju važnu ulogu u našem zdravlju.
Alergije, gojaznost, bolesti creva, Parkinsonova bolest, pa čak i depresija se sve više povezuju sa ovim bakterijama.
„Kupite miks od četiri zrna. Umesto da kupite jednu vrstu semena, kupite miks od četiri semena“, kaže ona.
Smejte se češće
Ne trošite toliko vremena na materijalne stvari, radite nešto što vas zaista čini srećnim
Nakon praznika, mnogi od nas planiraju da nešto pokrenu u svom životu.
Međutim, problem sa postavljenim ciljevima jeste što se često demoralizujemo ako ne uspemo u nečemu, kaže doktor Džejms Gil.
Umesto toga, on preporučuje da se prvo fokusiramo da to da budemo srećniji.
„Postoje liste specifičnih stvari koje možete da uradite da biste svoj život učinili zdravijim, ali ako ne uživate u svom životu, verovatno se nećete držati bilo kakvih teških ili izazovnih promena za narednu godinu“, kaže Gil, istraživač u Warwick Medical School.
Ali kako ćete postati srećniji?
Doktor Gil preporučuje da napravite jednu promenu u vašem životu koja će vas češće nasmejati.
Istovremeno, identifikujte jednu stvar koja vas čini nesređnim i pokušajte da je promenite.
I na kraju – spavajte bolje
Možda je očigledno, ali svima nam nedostaje sna da bismo se bolje osećali (sedam do devet sati noću za većinu zdravih odraslih osoba je dovoljno sna).
Čak i ako spavamo samo malo manje (na primer, prosečno pet sati) to može negativno da se odrazi na niz kognitivnih funkcija u našem organizmu, uključujući i donošenje odluka, kaže doktor Gevin Bakingem, viši predavač sporta i zdravlja na Univerzitetu u Ekseteru.
Postoji mnogo stvari koje možemo da uradimo da bismo bolje spavali, od izbegavanja kofeina uveče do odlaska na spavanje u isto vreme svako veče.
Za doktra Bakingema, najbolje što možemo da uradimo u novoj godini jeste da sklonimo tokom noći telefone i laptopove i stavimo filter koji blokira plavo svetlo u njima.
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com