Bio je borilački majstor po izboru i glumac po profesiji, ali se Brus Li nadao da će se ostvariti i kao umetnik života. Prošlo je 45 godina od njegove smrti, koju mnogi smatraju veoma bizarnom. Jedini je čovek koji je uspeo da pobedi Čak Norisa.
One koji Brus Lija doživljavaju kao majstora borilačkih veština mogli bi da se iznenade činjenicom da je njegova strast bila filozofija. Još više iznenađuju razmere njegovog poznavanja istočnjačke i zapadnjačke filozofije.
Do njegove pojave na velikim ekranima Azijati su u američkim filmovima glumili zločince, podređene radnike i komedijaše, a mršavi dečačić, pravog imena Li Jun-fan, iz predgrađa Hong Konga, postao je prva azijska superzvezda koja je zauvek promenila njihovu percepciju u svetu.
Čak i 45 godina posle njegove smrti (20. jula 1973.) Lijeva popularnost jača je nego ikada. On nije bio samo veliki glumac i ikona borilačkih filmova, nego i kulturni fenomen koji je uticao na popularnu kulturu više nego bilo ko do tada.
S filozofijom se upoznao u 13. godini kad je počeo da proučava kung fu, a nastavio je da se usavršava na fakultetu u SAD-u učeći istočnu, zapadnu, antičku i modernu filozofiju kako bi spojio fizički i filozofski pristup u svoju sopstvenu borilačku veštinu – Džet Kun Do. Nije bio samo borac nego i mislilac koji je stvorio smernice primenjive ne samo na borilačke veštine nego i na sve u životu.
Borbu je učinio zabavnom, dramatičnom, ali i osećajnom, a mnogo je govorio samo kroz držanje tela i pogled. Jednom je ozbiljno povredio leđa dok je vežbao veoma poseban pokret, pa je tokom oporavka napisao čak nekoliko knjiga o borilačkim veštinama, a svoje učenje je svaki put pokušavao da uključi u filmski scenario.
Koliku mentalnu stabilnost i borilački duh je posedovao, potvrđuje to što je sa šezdesetak kilograma mogao da radi sklekove na samo jednom prstu, kao i sklekove s dodatnim “stokilašem” na leđima.
Prvi je na filmu koristio kung fu bez specijalnih efekata, a toliko je bio brz da su nakon snimanja morali da uspore njegove borbe kako bi izgledale što prirodnije na filmu. Da bi dokazao svoju brzinu, razvio je trik u kojem bi osoba držala novčić i zatvorila ruku, a u isto vreme Li je uspevao da otvori dlan i čak zameni taj isti novčić.
Mnogi su ga izazivali, ali on bi uvek iz okršaja izašao kao pobednik. Često je trenirao velike borilačke zvezde koji su kasnije postali slavni i jedini je pobedio Čaka Norisa, s kojim je nastavio da razmenjuje tehnike i ideje.
“Tokom snimanja jedne scene Brus me je slučajno udario štapom po glavi i sve mi se zacrnelo pred očima. Kada sam uspeo da ih otovrim, Brus je nastavio da glumi, ali čim je reditelj zaustavio snimanje, brzo mi je prišao, počeo da se izvinjava i uzeo me u naručje. Nikad nisam bio plačljivko, ali taj jedini put sam preterao u svojoj reakciji kako bi me Brus Li što duže tešio“, priseća se Džeki Čen, koji je tada bio mladi glumac.
Li je bio uspešni plesač i prvak Hong Konga u plesanju ča – ča-ča, koji je tokom vožnje brodom u SAD putnicima prvog razreda davao časove plesa kako bi zaradio dodatni novac, jer je u Sijetl 1958. godine krenuo sa samo stotinu dolara u džepu.
Uprkos neverovatnim borilačkim veštinama, bio je obožavatelj vatrenog oružija i posedovao je nekoliko komada u svrhu samoobrane, a kroz film je popularizovao azijsko hladno oružje nunčake.
Voleo je i sapunice, i tada popularnu “Opštu bolnicu”, a kada bi propustio epizodu postajao je veoma razdražjiv. “U zmajevom gnezdu”, njegov najveći film, objavljen je samo četiri nedelje nakon njegove smrti. Bio je to hit koji je stvorio superzvezdu čiji je uticaj nepovratno promenio svet.
Njegov četvrti i poslednji film koji je snimio bio je prvi na engleskom jeziku i postavio ga na svetski nivo.
Li je umro u 32. godini od edema mozga i njegova smrt se smatra veoma bizarnom. Dok su mnogi tvrdili da su krivi Oni (japanski naziv za demone), neki su smatrali da je bio proklet, te da se to prokletstvo prenelo i na njegovog sina Brendona Lija koji je ubijen tokom snimanja filma “Vrana” 1993. godine.
(24 sata)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com