Brojni stručnjaci tvrde da nije svaki odmor dobar, te shodno tome ne savetuju odraslima popodnevno dremanje osim u slučaju da traje manje od 40 minuta. U suprotnom, mogu se poremetiti unutrašnji telesni sat i ciklusi spavanja
„Mejo klinik“ piše da je čovek biološki programiran da duži deo noći spava i da u toku dana jednom nakratko odmori. Naime, telesna temperatura nam u periodu između 13.00 i 15.00 sati opada u najvećoj meri, zbog čega se u to doba osećamo više pospano, prenosi portal Kliks.
Međutim, stručnjaci tvrde da popodnevno spavanje nije bezopasno. Novo istraživanje pokazalo je kako se poslepodnevno spavanje u vremenskom trajanju dužem od 40 minuta povećava rizik za više telesnih poremećaja.
Studija koja je obuhvatila 300.000 ispitanika pokazala je povezanost popodnevnog dremanja s razvojem metaboličkog sindroma, uključujući debljinu, visok krvni pritisak i povišen holesterol. Istraživanje je na godišnjoj konferenciji predstavio „Ameriken koledž of kardiolodži“.
Prema njihovim rezultatima, telo u snu tokom dana u trajanju većem od 40 minuta „umisli“ da je u stanju dubokog sna, što značajno utiče na metabolizam.
Zbog toga možete zapravo biti umorniji nakon takvog spavanja nego pre njega. Ključna je zapravo dužina spavanja.
Odmornije, bistrije i bolje se osećaju osobe koje posle podne odspavaju najviše pola sata. Ukoliko dođe do dubokog sna, mozak prelazi u fazu „sporih valova“ nakon čega se osećamo umorno i dezorijentisano.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com