Možda imaju „bezgranične“ zablude o tome u kolikoj su meri važne, te su lišene osećaja srama, ali psiholozi tvrde da su verovatno srećnije osobe od većine ostalih ljudi.
Dosadašnja istraživanja ukazuju na to da jedan do šest posto stanovništva pati od narcisoidnog poremećaja ličnosti, a u 50 do 75 slučajeva reč je o muškarcima.
Narcisoidna osoba je po definiciji neko sa izrazitim osećajem grandioznosti, potrebom za divljenjem i nedostatkom empatije, čiji simptomi počinju u ranom odraslom dobu.
Studija o narcizmu na kojoj trenutno rade naučnici Queen’s Univerziteta u Belfastu upućuje na to da ovakve osobe često uspevaju da razgneve ostale ljude, ali da su manje depresivne ili pod stresom.
Psiholog dr Kostas Papageorgiu, jedan od autora studije, kaže da negativne reakcije na narcizam mogu staviti u drugi plan pozitivne strane narcisa, piše BBC.
Naučnici pokušavaju da ustanove zbog čega se stiče dojam da je narcisoidnost u „modernim društvima u porastu“ u politici, na društvenim mrežima i među slavnim osobama, a istovremeno se percipira kao „društveno toksična“ osobina.
Naulnici narcise opisuju kao osobe sklone „rizičnom ponašanju, koje imaju nerealno superiorno mišljenje o sebi, preveliko samopouzdanje, pokazuju malo saosećanja prema drugima i nemaju izražen osećaj srama ili krivice“.
Vodeći računa o ovim negativnim odlikama istraživači su želeli da ustanove zašto je narcisoidnost u tolikoj meri očigledna i često nagrađivana umesto da se kažnjava.
Narcisoidnost psiholozi smatraju jednom od „mračnih osobina“ te je stavljaju uz bok psihopatiji, makijavelizmu i sadizmu.
Ali, studija dr Papageorgiua, koja je obuhvatila 700 ljudi ukazuje na to da je narcizam, premda možda loš za okolinu i društvo, koristan za samoga narcisa.
Oni možda gaze preko drugih i svuda oko sebe ostavljaju trag emotivne štete, ali sami su narcisi, čini se, „zaštićeni“ od loših osećaja kada se radi o njima samima. Pod manjim su stresom i na život gledaju s manje stresa jer njihovo samopouzdanje i osećaj važnosti na njih deluju „zaštitnički“.
Ovo istraživanje usledilo je nakon ranijeg rada stručnjaka iz Belfasta, koje je pokazalo da su narcisoidne osobe često uspešnije na poslu i u društvenom životu jer poseduju svojevrsnu „mentalnu otpornost“ koja im pomaže da prevladaju razna odbijanja i razočaranja.
Dr Papageorgiu je istraživao i na koji način različite manifestacije narcizma rezultiraju drukčijim emotivnim ishodom.
Opsednutost statusom moći
Narcisi kod kojih je izražen osećaj „grandioznosti“ mogu biti „opsednuti statusom i moći“ kao i „osećajem važnosti“, pojašnjava. No, „ranjivi“ narcisi mogu biti puno defanzivniji te ponašanje ostalih ljudi oko sebe neretko doživljavaju „neprijateljskim“.
Kada se radi o njihovoj sposobnosti da se izbore sa stresom, „grandiozni“ narcisi najčešće imaju „vrlo pozitivne“ osobine, kaže Papageorgiu.
„I premda svi aspekti narcisoidnosti nisu pozitivni, neki od njih mogu rezultirati pozitivnim ishodom“, pojašnjava.
Ovakve psihološke osobine „ne bi trebalo smatrati ni dobrima ni lošima, već bismo na njih trebalo da gledamo kao na rezultat evolucije i manifestacije ljudske prirode, što može biti korisno ili štetno, zavisno od konteksta“.
Dalja istraživanja mogla bi rezultovati otkrivanjem načina koji bi doprineli podsticanju pozitivnih osobina i istovremenom smanjenju ostalih negativnih osobina zbog opšteg dobra zajednice.
(Hina)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com