Najnovija studija ukazuje na znatno skraćenje očekivanog životnog veka u Sjedinjenim Američkim Državama. Na osnovu analize podataka, očekivani životni vek porastao je za oko 10 godina u periodu od skoro šest decenija, od blizu 70 godina, do skoro 79, ali je zatim, od 2014. smanjen tokom tri godine zaredom.
Ukupno skraćenje očekivanog životnog veka povezano je sa povećanjem smrtnosti u okviru grupe radno sposobnog stanovništva između 24 i 65 godina, kaže Stiven Vulf, koji je koautor izveštaja, prenosi Glas Amerike.
„Veliki deo toga čini povećanje broja smrtnih slučajeva zbog predoziranja lekovima, i to je jedan od glavnih razloga za takav trend“, kaže Vulf.
Sudeći prema podacima Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, prosečno 130 Amerkanaca umrlo je svakoga dana zbog predoziranja opijatima tokom 2017. godine. Ipak, to nije jedini razlog skraćenja života Amerikanaca.
„Ustanovljen je povećan broj smrtnih slučajeva zbog alkoholizma, samoubistava, kao i zbog desetak bolesti. Mislim pri tom na dijabetes, bolesti pluća, srčana oboljenja, sve ukupno to uključuje 35 uzroka smrti“, dodaje Vulf. Džon Hejga iz Nacionalnog instituta za pitanja starenja kaže da su ti podaci poražavajući.
„To su ozbiljne stvari. Nismo imali toliko skraćenje očekivanog životnog veka u Americi od ranih godina epidemije AIDS-a, a pre toga u godinama međunarodne epidemije gripa posle Prvog svetskog rata“, poručuje.
Međutim, on takođe naglašava da je skraćenje očekivanog životnog veka kombinacija više procesa koji traju već decenijama. Veoma je važno da se tretiraju simptomi, ali i uzroci zdravstvenih problema, kaže profesor Vulf.
„Kao prilog u strategiji borbe protiv zavisnosti od lekova, alkoholizma ili samoubistava treba da pogledamo unazad i zapitamo se šta se događa sa životnim uslovima u Americi koji navode ljude na takva ponašanja. Otkud toliko bola zbog kojeg se okreću lekovima? Šta je uzrok očajanja koje ih navodi na samoubistvo? Zašto je dijabetes toliko loše kontrolisan“, upitao je Vulf.
Na neka od tih pitanja odgovara dr Džon Hejga.
„Mi trošimo skoro dvostruko više od evropskog proseka u zdravstvenom sektoru. To je 3,5 hiljade milijardi dolara vredna industrija u Sjedinjenim Državama. Ni jedna druga zemlja nije ni blizu. Nismo dovoljno učinili u oblasti prevencije bolesti i svemu što bi ljudi trebalo da rade u tom smislu – da budu fizički aktivni, da se pravilno hrane, da pristupaju zdravstvenim problemima na vreme“, ukazuje on. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com