Poražavajući stav Srba: Žena nekad zaslužuje batine, njeno je da brine o kući..

Skoro petina, ili 18,8 odsto, muškaraca u Srbiji smatra da postoje situacije u kojima žena zaslužuje batine, dok se 11,9 odsto slaže da žena treba da toleriše nasilje kako bi održala porodicu, a čak 40,1 odsto sa tim da je najvažnija uloga žene – da brine o kući i kuva.

To, barem, pokazuju rezultati istraživanja „Images Srbija“ – „Muškarci u Srbiji: promene, otpori i izazovi“, koje je, na reprezentativnom uzorku od 1. 060 muškaraca i 540 žena, od 18 do 60 godina, sprovela nevladina organbizacija Centar E8, a danas je predstavljeno u Novom Sadu.

Prema ovom istraživanju, jedna četvrtina ispitanih muškaraca priznaje da namerno zastrašuje svoju partnerku, dok su šamari i gađanje predmetima deo jedne petine veza, a uvrede i ponižavanja svakodnevica trećine veza.

Da muškarac treba da ima poslednju reč u porodičnim odlukama, slaže se 34,1 odsto muškaraca.

Rezultati istraživanja pokazali su i da se stavovi muškaraca prema rodnoj ravnopravnosti u određenim segmentima života promenili ka liberalnijm, kao što je briga o deci, dok u drugim segmentima i dalje naginju ka tradicionalnim, kada je u pitanju nasilje nad muškarcima i ženama.

Skoro polovina ispitanika učestvovala je u tučama protiv suparničkih grupa, a 60 odsto mladića dodirivalo je devojke bez njihove saglasnosti ili im dobacivalo seksualne komentare.

Međutim, gotovo 90 odsto muškaraca reklo je da bi volelo da provodi više vremena sa svojom decom, a u porodicama u kojima partneri imaju više obrazovanje podela kućnih poslova je egalitarnija.

Navodi se i da je 80 odsto muškaraca išlo sa svojim partnerkama na kontrole tokom trudnoće, a od toga 30 odsto je išlo na sve kontrole.

Da odgovornost za decu posle razvoda treba da bude pođednaka stav je četiri petine ispitanih muškaraca, a 68.1 odsto muškaraca smatra da su odluke vezane za decu zajednička odgovornost.

Ipak, 49,1 odsto ispitanih muškaraca se slaže da su menjanje pelena i hranjenje dece odgovornost majke.

Ovo je prvo istraživanje ovakvog tipa u Srbiji, a deo je globalnog istraživanja koje je do sada sprovedeno u više od 20 zemalja u svetu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com