Praksa o kojoj ćemo pričati nije nešto što je zaživelo kod nas, bar ne u iole većoj meri, jer se kod nas internet još uvek ne koristi u toj meri, niti je potraga za svim mogućim podacima o nekome česta kad tražite posao. Međutim, moguće je da je samo pitanje vremena kada će toga biti i kod nas, pa ne bi bilo loše biti spreman.
O čemu se radi? O praksi u zemljama razvijenog Zapada da se o kandidatima za posao sazna što je moguće više. I to ne samo o njihovim kvalifikacijama, ne pregledaju se samo preporuke i reference pomno (kod nas je u velikom broju slučajeva još uvek moguće navesti da bi vas neka osoba preporučila za posao i da možete da budete prilično sigurni da to niko neće stvarno da proveri), već će se naći i neko zadužen da preko interneta iskopa svu potencijalnu "prljavštinu" o tom kandidatu, a onda se desi da čak i nešto potpuno bezazleno dovede do toga da ne budete primljeni na posao.
Šta konkretno? Recimo, okačili ste na svom blogu neke šašave sličice sa žurki na kojima se vidi da ste malo više popili ili na kojima se blesavite (pa šta, žurka je, a slike ste okačili da bi se nasmejali vaši prijatelji koji će ih videti). Ili ste se na blogu prostački izrazili o nekome ko vas je iznervirao. Možda ste spomenuli neki svoj hobi, i tu se vidi da imate neki oblik saradnje s firmom koja je neka vrsta konkurenta firmi u kojoj konkurišete. Ili ste pomenuli neki zdravstveni problem, a onaj ko traga za podacima o vama pomisli da bi vam taj problem mogao smanjiti učinak na poslu. Ne mora da bude blog u pitanju, može, recimo, i neki od internet-foruma, s nekim ste se žestoko i nimalo učtivim rečnikom "prepucavali" – a potencijalnom poslodavcu padne na pamet da biste tako mogli da izgubite živce i prostački se obratite i klijentu.
U suštini, sve su to stvari koje vama izgledaju kao sitnice i nešto ljudski, i najvećim delom namenjeno samo vašim prijateljima da to vide – ali bi potencijalni poslodavac mogao da stvari ne vidi tako, da ne bude siguran da ćete vi na poslu umeti da se dovoljno profesionalno ponesete. Na kraju krajeva, to nije samo ponašanje u nečijem stanu, na sedeljci, pred nekoliko ljudi – vi ste te podatke o sebi izložili na internetu, koji je, ma koliko se vi bezbedno osećali za tastaturom, javno mesto, i sve što se na njemu pojavi teoretski je dostupno svakome. Onda se desi, makar vama kvalifikacije i bile fenomenalne, da ne budete primljene na željeni posao.
Kao što smo rekli, ovakav postupak još uvek nije čest kod nas (osim, verovatno, ako se prijavljujete za nešto što ima veze s državnom bezbednošću). Ipak, nije isključeno da će vremenom postati češći, ili čak i redovna praksa, pa bi i zbog toga, kao i iz mnogih drugih razloga, i te kako trebalo paziti kakve sve podatke o sebi ostavljate na internetu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com