Prema opsežnoj studiji istraživača Dejvida G. Blančflauera, 47,2 godine je starost u kojoj ljudi imaju tendenciju da budu najnesrećniji. Ovaj zaključak dolazi iz analize podataka iz 132 zemlje, uključujući 95 zemalja u razvoju, i uzimajući u obzir faktore kao što su obrazovanje, bračni status i zaposlenost.
Jednostavno rečeno, pojedinci širom sveta često doživljavaju značajnu nesreću u dobi od 47,2 godine, što sugeriše da bi kriza srednjih godina mogla biti pravi fenomen. Ova nesreća se uglavnom pripisuje strahovima i stvarnosti povezanim sa starenjem.
Ako se nađete u krizi srednjih godina i osećate da stvari neće biti bolje, postoje načini da se nosite sa tim. Blančflauer sugeriše da se situacija vremenom popravlja.
Da biste upravljali ovim periodom, fokusirajte se na samousavršavanje – jedite zdravo, spavajte i provodite vreme napolju u šetnji. Sunce i fizička aktivnost mogu prirodno poboljšati vaše raspoloženje povećanjem dopamina i serotonina, piše krenizdravo.dnevnik.hr.
Ako se osećate posebno loše na 47,2, zapamtite da je ovo statistički najniža tačka na krivoj sreće i mnogi ljudi kažu da se osećaju bolje kada pređu ovo doba.
Da li izgledam staro?
Nedavno istraživanje na više od 2.000 pripadnika generacije Z (rođenih 1997-2012) pokazalo je da oni generalno smatraju ljude u kasnim 50-im godinama starima.
Međutim, studija McKinsey Health Instituta iz 2023. pokazala je da se dve trećine bejbi bumera (rođenih 1946-1964) osećaju mnogo mlađe nego što su očekivali u svojim godinama. Mnogi bumeri veruju da su „60. nove 40.“ zbog bolje brige o sebi i aktivnijeg načina života.
Kultura i starenje
Istraživanje globalnog starenja obično definiše 65 i više godina kao starost, a procene sugerišu da će se ova populacija skoro utrostručiti do 2050. zbog napretka medicine i zdravstvene zaštite.
Međutim, stvarnost starenja zavisi od kulturnih i geografskih faktora. U istočnoj Aziji, značajna većina gleda na starenje kao na glavni problem i veruje da bi vlada trebalo da igra veću ulogu u brizi o starima, za razliku od SAD, gde postoji manje zabrinutosti i veća očekivanja da će se stariji finansijski izdržavati.
Starost je u oku posmatrača
Naša percepcija starosti i starenja se veoma razlikuje. Mlađe generacije mogu imati drugačiji pogled na to kako izgleda 47 u poređenju sa onima koji imaju 47. Iako društvo često promoviše mere protiv starenja, starenje se takođe može posmatrati kao privilegija koju ne mogu svi da iskuse, nudeći drugačiju perspektivu na to.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com