Naručivanje pravog vina može da impresionira različite ljude u vašem društvu. Ako ste gledali film „Raskršća“, onda vam je jasno i kako to ide. Da biste impresionirali svoju devojku, svog momka, svog šefa, svoje poslovne partnere ili prijatelje, prethodno je potrebno da kupite vino. Problem je u tome što kupovina vina može da ispadne nešto kao olimpijski događaj – kao da vas ocenjuju. I to nema veze s time da je kultura vina bliska snobizmu. Nepoznavanje razlike između dve vinske sorte svakako vas ne čini manje čovekom. Ipak, efekat koji se pravim izborom postiže može veoma lako da bude pravi pogodak u sam centar željene mete.
Ponašajte se ležerno prilikom kupovine. Ostanite lojalni jednoj radnji u kojoj kupujete vino, tako ćete dobiti vremena da razmislite ako vas prodavci poznaju. Jednom kada prodavci budu shvatili vaš ukus, vaše mogućnosti mogu da postanu beskonačne. Trudite se da ne padate na etiketu. Citat iz spomenutog filma kaže: „Stavite etiketu, prodajte stvar“. Etikete dizajniraju marketinške kompanije koje znaju kako da vas pređu da kupite mačku u džaku. Posebno se pazite onih etiketa koje su dizajnirane tako da „bodu oči“ šaljući poruku „kupi me“. Kada je vino u pitanju, pravila postoje, ali postoje i izuzeci. Zbog toga je dobro probati različite varijante. I jeftina vina često mogu da budu veoma dobra.
U restoranu se takođe potrudite da pažljivo odaberete. Kada vam daju vinsku kartu koja je na italijanskom ili francuskom (a dešava se), nemojte pokušavati da se pretvarate. Spomenite vino koje volite i zamolite konobara da vam preporuči bocu. Kada vam sipa u čašu da probate, konobara zapravo ne zanima da li vam se vino dopada, već da li ono što se nalazi u vašoj čaši ima neke nedostatke. Znaćete to čim ga omirišete. Ako je bilo loše zatvoreno, mirisaće na karton ili na mokar papir. Juriš na film „Raskršća“, a odmah zatim juriš na vino.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com