Danas nije retkost da vam se neko predstavi samo imenom, ne i prezimenom, ili da nekog čujete da se tako predstavi. A onda čujete i one koji se predstavljaju imenom i prezimenom, i pitate se šta je od ta dva ispravno, i postoji li uopšte neko pravilo.
Pravila postoje, mada nisu ista za sve prilike, a ni za sve uzraste – a nisu uvek ni bitna. U principu, sasvim je prihvatljivo da se maloletne osobe predstave samo imenom ili čak i nadimkom. Kad se o punoletnim osobama radi, pravila kažu da bi trebalo da se predstave svojim punim imenom, a to znači i ime i prezime. Zavisno od formalnosti situacije, može biti potrebno dodati i titulu (profesor, doktor, docent), a dodaje se i gospodin, gospođa, gospođica (u engleskom jeziku se pre izvesnog vremena – zapravo, još tokom pedesetih, mada je tek kasnije ušao u širu upotrebu – pojavio nov način učtivog formalnog obraćanja ženama – Ms., čita se "miz", koji ovde pominjemo zbog toga što, baš kao i "gospodin", ne otkriva bračni status osobe, već ga ostavlja u domenu privatnog, gde i spada).
U krajnje neformalnim situacijama nije neprihvatljivo da se odrasla, punoletna osoba predstavi samo imenom, ili čak i nadimkom, mada je zvanično pravilo da se ipak treba predstaviti punim imenom. U nekim sredinama predstavljanje punim imenom, ili persiranje, ili oboje, mogu biti viđeni na negativan način, kao da se namerno distancirate.
Na poslu ili u iole formalnim situacijama predstavljanje samo imenom, ili čak nadimkom, bude neozbiljno i neprofesionalno, kao da ste dete, a ne odrasla osoba. Među onima koji strogo poštuju pravila obraćanja predstavljanje samo imenom može čak izazvati i sumnjičavost, kao da prikrivate svoj identitet i ne želite da omogućite da vas nađu, što može biti prilično nezgodno za posao (ako govorimo o poslu, a ne o poslu).
Sve u svemu, formalna pravila postoje – predstaviti se imenom i prezimenom – a koliko ćete ih poštovati zavisi od vaše procene situacije u kojoj se nalazite.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com