Možda mislite da nema ništa loše u povremenom ispoljavanju frustracija, ali ako vam to pređe u naviku, neprestano žaljenje će vam znatno narušiti fizičko i mentalno zdravlje.
Kako nas jadikovanje bukvalno ubija?
Osnovna teza neurologije je da sinapse mozga koje su spojene zajedno, rade zajedno. Svaki put kada se žalite, vi jačate te veze u mozgu i omogućavate da se lakše aktiviraju. Negativnost privlači negativnost, i lako možete pasti u začarani krug negativnog razmišljanja i hroničnog kritikovanja.
Osim toga, s kim si takav si, pa nezadovoljne osobe imaju tendenciju da se druže s ljudima koji se stalno žale, što samo pojačava negativni efekat. Dugotrajno kritikovanje i žaljenje dovodi do stresa, a dobro je poznato da stres dovodi do raznih bolesti – slabljenja imunog sistema, povišenog krvnog pritiska, gojaznosti, dijabetesa, i mnogih drugih.
Naučnici već godinama znaju da povišeni nivo kortizola, odnosno hormona stresa, utiče na učenje i pamćenje, gustinu kostiju, zdravlje srca, povećava rizik od depresije i mentalnih bolesti i prevremene smrti.
Učinite sebi uslugu i prestanite da se žalite
Samo pola sata dnevno provedenih u jadanju o raznim stvarima će fizički oštetiti mozak osobe, pokazalo je istraživanje na Stanford Univerzitetu. Bez obzira da li ste vi ti koji se žalite ili slušate kukanje druge osobe, izloženost negativnoj energiji uništava neurone u hipokampusu – delu mozga zaduženom za rešavanje problema i kognitivne funkcije.
Vremenom, žaljenje će prerasti u naviku i ako ste okruženi negativnim ljudima, velike su šanse da ćete i vi postati jedan od njih. Današnje društvo se u generalnom pogledu previše žali, ali ono što je važnije je to da žaljenje nije efikasno i ne daje željene rezultate.
– Zaboravili smo da pravilno ispoljavamo frustracije, a umesto toga, žaljenje nam je postala vežba i navika i to sa sobom nosi posledice. Negativno ispoljavanje emocija naš krvotok ispunjava kortizolom, hormonom stresa. U ovakvim situacijama sebi kažemo kako moramo da se oslobodimo „tereta“ koji nas pritiska, ali svaki put kada to učinimo, iznova se iznerviramo i osećamo se još gore – kaže Gui Vinč, lekar i autor studije Stanford Univerziteta u Kaliforniji. Šta onda treba da učinimo ako imamo problem? Dr Vinč tvrdi da će pravilan način žaljenja ne samo ponuditi rešenje, već će ukloniti nervozu i poboljšati međuljudske odnose.
Poslušajte njegove savete:
Treba da ima svrhu
– Pre nego što svoje probleme saspete nekom u lice, postavite određeni cilj. Ako se žalite na posao ili neku osobu, ne počinjite s gunđanjem dok ne shvatite šta zaista želite. Ovo će vam pre svega, pomoći da smirite emocije – objašnjava dr Vinč i dodaje da svi ljudi imaju ograničene intelektualne resurse i da što više budemo razmišljali o onome što želimo da postignemo, manje ćemo zračiti negativnom energijom. Osim toga, na ovaj način osoba koja vas sluša biće u boljoj mogućnosti da vam pomogne.
– Ako vi ne znate šta želite, ne možete očekivati da druga osoba zna kako da vam pomogne – kaže Vinč.
Počnite s pozitivnom tvrdnjom
– Pre nego što se unesete u rešavanje problema, mentalno se pripremite za pozitivan ishod. Možda sedite u restoranu i niste zadovoljni kvalitetom usluge, ali pre nego što bes usmerite na konobara, imajte na umu i da profesionalni ugostitelji imaju granicu i sasvim je normalno da će se braniti, ako razgovor počnete ljutitim tonom. Žalba je jedna vrsta optužbe i ako želite osobi da date do znanja da nečim niste zadovoljni, uradite to na način koji će tu osobu motivisati da vam pomogne. Recite nešto pozitivno, poput toga da ste već dugo godina odana mušterija restorana i da imate zajednički cilj. U tom slučaju stav osobe će biti opušteniji i biće spreman da vas sasluša do kraja – kaže Vinč.
Budite kratki i jasni
Ukoliko vas neki problem muči već duže vreme, nemojte osobu kojoj se žalite zamarati suvišnim detaljima. Umesto toga, fokusirajte se na najnoviji problem i činjenice i što je moguće više kontrolišite emocije. Treba da budete kratki i jasni što je više moguće!
Motivišite osobu da vam pomogne
Kada se žalite na neki problem, pokušajte da vam završna reč bude pozitivna. Recite osobi koja vas sluša da je problem rešen, što će znatno poboljšati vaš odnos. Ili možete jednostavno reći „Potrebna mi je tvoja pomoć“.
Uzmite u obzir sagovornika
U slučaju da se žalite na neku firmu ili njihov proizvod, imajte na umu da osoba koja sluša vaše žalopojke verovatno nije napravila taj proizvod ili nije odgovorna za način poslovanja firme. Žalba je zahtev za pomoć, a kada tražimo pomoć, treba da budemo ljubazni.
Oslobodite se lanaca negativnih misli
Bez obzira na ishod, budite spremni da zaboravite na problem, umesto da dozvolite da vas svakodnevno muči. Ne žurite, već svoje frustracije, ljutnju i bes sagledajte iz drugog ugla, i ako već morate nekome da se žalite, uradite to na ispravan način.
Sve su ovo male iritacije koje nas mogu koštati mentalnog, a i fizičkog zdravlja. Treba da vežbamo ove korake i rešimo se loših navika. Ako dopustimo nekom problemu da nas savlada i iznervira, osećaćemo se kao žrtve. Ali, ako naučimo da kontrolišemo emocije i pravilno ispoljavamo svoje frustracije i probleme, postaćemo mnogo snažniji i samopouzdaniji u svakodnevnoj interakciji sa ljudima.
(Telegraf.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com