Jednostavna promena perspektive može vam potpuno promeniti život. Pročitajte priču Medison Tejlor koja će vas inspirisati.
Jednom davno, živela je jedna starica, čije suze nikada nisu prestajale jer njene brige nisu prestajale. Imala je dve ćerke. Najstarija se udala za trgovca kišobranima.
Sunčanim danima, starica bi pogledala prema gore i mislila: „Vreme je suviše lepo! Niko neće želeti da kupi kišobrane i prodavnica će se možda zatvoriti!“
Ophrvale bi je brige, plakala bi i plakala. Njena mlađa ćerka udala se za prodavca rezanaca, a starica je znala da se rezanci, kad dođe kiša, ne osuše i da onda ne mogu da ih proizvedu. Kada bi padala kiša, staricu bi opet ophrvale brige i suze bi joj se slivale.
Tako je, uvek tugujući za jednom od svojih ćerki, živela u stalnom tugovanju. Njene dobronamerne komšije, nesposobne da uteše staricu, počele su je zvati „ona koja stalno plače“.
Jednog dana srela je monaha. Čuo je za ženu koja stalno plače i bio je veoma radoznao zašto nikad nije prestala da plače. Starica je objasnila izvor svoje tuge.
Monah, koji je bio vrlo ljubazan, nasmešio se i rekao: „Nemojte se više brinuti jer mogu da vam pokažem način da pronađete sreću“.
Starica je postala veoma uzbuđena i brzo je zamolila monaha da joj kaže šta da radi. Rekao je da je odgovor jednostavan. „Treba samo da promenite svoju perspektivu“, rekao je.
„Kada je sunčano, ne mislite na svoju stariju ćerku i njene kišobrane, već na svoju mlađu ćerku kojoj će toplina osušiti rezance. Kada sunčeva svetlost bude najjača, ona će moći da napravi planine od rezanaca i njen posao će uspevati. Kada nastupe kišni dani, ne mislite na svoju mlađu ćerku i njene rezance, već na brojne kupce koji će doći kod vaše starije ćerke da kupe kišobrane. Što je kiša jača, to će više prodati.“
Starica je znala da mudro govori i uradila je kako je rekao. Nakon nekog vremena, suze su prešle u osmehe, a osmesi su rasli kako su dani odmicali. Od tog dana svima je bila poznata kao „ona koja se stalno smeje“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com