Što se zdravlja tiče, mi smo dosta dobro. Zorica se malo žali na kičmu, jer na jednom džobu u verhausu vuče pakete od 90 paunda, a posle kad ode na drugi u mit plent ubije je ladnoća iz frizera, pa kaže da ujutru ne može da se ispravi. Ali to je samo temporari – do podne, posle toga ide ko nova.. Ja se pomalo brinem i rekao sam joj prošle godine da ide kod doktora, ali ona nikako da nađe tajm. Kaže, treba mnogo da se čeka u vejting rum, pa kad to pomnožiš sa njenom satnicom od sedam dolara, ispadne stvarno mnogo, a mi nemamo mani za bacanje.
Ja se ponekad osećam dizi, naročito kad završim onu šiftu od midnajt, ali to nije ništa sirijus. Svako jutro uzmem jedan mafin za brekfast i posle mogu da radim još toliko. Najbolja stvar koju sam uradio je što sam bacio cigaretes, jer su na televižn rekli da su mnogo bed za zdravlje, a i dosta nam je išlo iz kućnog badžeta. Jedino, još malo suspekt u Zoricu jer sam fju tajms osetio smok u batrum, pa mislim da još uvek sikretli puši. Ali, neka je dok je ne uhvatim na delu, a onda će da joj zvone uši tri dana.
Razmišljamo i da uzmemo novi kar, ali kad smo videli cene, ostavili smo to a fjučur, jer je toliko ekspenziv da je to strašno. Još možemo da juzamo ovaj naš stari, samo moram malo da zagitujem ruf, jer se Zorica stalno žali kako joj curi voda za vrat kad je rejn. I Rebeka kuka da uzmemo nešto novo na liz jer je šejm od drugarica kada je vide u čemu se vozi, ali ne zna dete koliko treba da se sejv za ne daj Bože i da mora da se pazi na svaki cent.
Normalno, onaj Đole kupio novu tojotu i pre neki dan se dere ko seljak da ga svi čuju: „Zemljače, dođi da te malo provozam da vidiš šta je mašina“. Vozaj se ti, vozaj, mislim se ja, a kad ti dođe mantli fi i insurens, nemoj da dolaziš kod mene da ti borou pare. Uopšte ne razumem te ljude što ne znaju ništa da sejvuju i koji ne znaju da ovde vrediš onoliko koliko imaš na akauntu. Samo se plašim da će da im bude tu lejt kad saznaju. Mada, da budem onest, nekad mi padne na pamet, pa se zapitam ko je rajt – ja ili Đole? Kad ga vidim kako je smajli svaki dan iako nema ništa, zapitam se da li vredi što mi toliko vorking hard i šta će da bude za koju godinu. Ali onda se setim koliki mi je morgidž i da nema rest dok se on ne isplati, pa više o tome i ne mislim. A posle, kad to finiš, onda ćemo svi da uživamo.
(Nastaviće se…)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com