Postoji mnogo načina na koje ljudi sami sebi uništavaju život, a sve počinje nečim što svi stalno radimo – žaljenjem. To je kao zavisnost. Prema nekim istraživanjima, žalimo se 12 do 13 puta dnevno. Znamo da ne bi trebalo, ali svejedno to radimo jer je tako lakše. I osećamo se dobro.
Kada se na taj način malo „izduvate“, to vas čini opuštenijima, ali neki provode više vremena žaleći se nego radeći bilo šta drugo što bi im donelo nešto dobro u životu, piše Medium.
Žaljenje pokreće lančanu reakciju koju je teško zaustaviti:
– pod stresom ste
– prestajete da uživate u svom poslu
– teško vam je da se opustite (ili da zaspite)
– sve manje i manje stvari stignete da obavite
– osećate se neproduktivno (jer to i jeste)
– osećate se bolje kada se žalite
– rasterujete sve oko sebe
– osećate se usamljeno
– žalite se (ponovo).
Žaljenje nam stvara više štete od neproduktivnosti. Oštećuje mozak i ometa sposobnost rešavanja problema. Ono narušava našu kreativnost. Istraživači se slažu u jednoj stvari: ništa ne ubija naše šanse za uspeh kao naš sopstveni stav.
Ne treba vam pozitivno razmišljanje
Nije dovoljno ispirati sebi mozak afirmacijama. To je štetno iz jednog jednostavnog razloga: vi i dalje ne radite ništa konkretno da biste promenili svoju stvarnost.
Površne mantre pozitivnosti vode nas samo u teže propuste. Nije važno koliko je komičara poput Džima Kerija sebi napisalo ček za 5 miliona dolara kako bi vizualizovali ono što žele da postignu. Kopiranje njihovih poteza neće vam pomoći.
Svi smo čuli za trik sa zahvalnošću. Kad vam je ružno u životu, sednite i napravite listu stvari na kojima ste zahvalni. Nije loša ideja, ali to takođe neće rešiti vaše stvarne probleme.
Šta morate da uradite?
Otkrijte šta zapravo nije u redu
Postoji produktivan način za žaljenje. Njujorški terapeut Gaj Vinč objašnjava to u knjizi The Squeaky Wheel. Otkrijte svoje najveće i najneposrednije izazove i kako ih rešiti. Evo šta on preporučuje:
– ne žalite se zbog nečeg osim ako iskreno ne želite rešenje
– kada se žalite, žalite se nekome ko vam može pomoći
– usresredite se na ono što nije u redu i što želite da se dogodi
– ograničite svoje vreme za „provetravanje mozga“.
Život nosi razne vrste nevolja. Puštamo ih da prođu kad se osećamo usklađeni sa svetom. Ako stalno pravite dugačke liste neprilika i nepravde, samo zbunjujete sami sebe.
Osmislite bolji plan
U redu je naljutiti se – na bilo koga i bilo šta. Ali ne smete da ostanete ljuti. Nijedan problem na zemlji nije rešen žaljenjem. Zapravo, to je najmanje efikasan način rešavanja nejednakosti i nepravde. Zamislite da su sufražetkinje samo sedele i žalile se. Da li bi žene danas imale pravo glasa?
Za rešavanje vaših problema nisu potrebne potvrde. Potreban je plan i malo strpljenja. Psiholog Kerol Dvek iznosi ovakav stav u svojoj knjizi Mindset: The New Psychology of Success:
– fokusirajte se na neprestano unapređivanje i promene
– naučite da talent posmatraju kao šansu za razvoj, a ne kao dar
– ili prigrlite neuspeh ili naučite da ga shvatite kao privremeno stanje
– otkrijte nepovoljne okolnosti, potražite izazove i prepreke
– osećajte se bolje ako naučite nešto novo.
Ljudi koji se najviše žale najčešće su oni koji najmanje rade na poboljšanju svojih veština. Zaljubljuju se u svoje probleme, ali ništa ne nauče iz neuspeha.
Zapamtite u čemu ste dobri
Katkad problemi nisu samo u vašoj glavi. Katkad su stvari zaista loše. U najboljem slučaju, imate delimičnu kontrolu nad stvarima. Vaš šef bi, zapravo, mogao da nastrada. Kao i njegov šef. Kada se osećate potpuno sputano zbog tuđe nesposobnosti, setite se da i šefovi dobijaju otkaze.
Kad stvari postanu zaista loše, pokušajte ovo:
– otkrijte šta ne možete da kontrolišete
– usresredite se na ono što možete
– nastavite da radite ono u čemu ste dobri
– budite bolji u nečem drugom.
Ako vam to pomaže, možete voditi dnevnik. Ponekad je važno primetiti na koga i na šta možete da računate, a na koga i na šta ne možete. Nemojte to raditi samo da biste se žalili na svoju poziciju u životu. Napravite plan, čak i ako to podrazumeva pronalaženje boljeg posla.
Ponekad jednostavno slažite
Niko ne želi da ima reputaciju toksične osobe, a učestalo žaljenje to donosi. Kado poželite da se požalite, razmislite dva puta. Proverite da li je na mestu iznošenje prigovora.
Izraz „razvuci osmeh i izdrži“ postoji s razlogom i ponekad je bolje nešto prećutati, pa čak i slagati.
Olakšajte sebi
Budimo iskreni, svi ćemo se danas žaliti – možda već za pet minuta. Nije lako prestati, a ono što treba da pokušate je da se žalite manje samo kada je sa svrhom. Morate prestati da pretvarate svoje prijatelje u „dežurne uši“ za svoje žalbe.
Dopušteno vam je da se naljutite. Dopušteno vam je da koristite sarkazam. Dopušteno vam je delite loše vesti i razgovarate o svojim frustracijama i razočaranjima. Dopušteno vam je čak i spoticanje se zbog sopstvenog omalovažavanja i ogorčenja. Znate šta još? Dopušteno vam je i da sve to jednostavno prestanete da radite, prenosi Index.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com