Naučnici su pronašli prve genetske instrukcije usađene u ljudsku DNK, koje su povezane s pojavom levorukosti. Čini se da te instrukcije igraju i veliku ulogu u strukturi i funkcionisanju mozga – posebno delova zaduženih za jezik.
Tim sa Oksfordskog univerziteta tvrdi da možda upravo zato levoruki ljudi poseduju bolje verbalne sposobnosti.
Međutim, kada je reč o vezi između razvoja mozga i dominantne ruke, mnoge tajne su još uvek neotkrivene.
Tim istraživača obratio se britanskoj Biobanci – studiji u kojoj učestvuje oko 400.000 osoba čija je sekvenca genetskog koda, njihova DNK, mapirana.
Malo više od 38.000 ljudi bilo je levoruko.
Naučnici su tada sproveli veliko istraživanje u okviru koga su tražili razlike kako bi kod tih ljudi pronašli delove DNA koje utiču na levorukost. Ta studija, objavljena u časopisu Brejn, ukazala je na četiri žarišta.
„Prvi put saznajemo da levorukost ima genetsku komponentu“, izjavila je za BBC profesor Gvenael Dua, jedna od istraživača.
Otkrivene su mutacije u instrukcijama za složenu stukturu zvanu citoskelet, koja organizuje unurašnjost telesnih ćelija.
Pokazalo se da su mutacije koje menjaju citoskelet puževa odgovorne i za to da li će se kućica tih mekušaca uvrtati u smeru obrnutom od kazaljke na satu, to jest ulevo.
(Sećate li se potrage za partnerom Džeremija, baštenskog puža, zbog toga što, u svetu puževa, „levaci“ i „dešnjaci“ ne mogu da se pare, pošto su im genitalije na mestima koja se međusobno ne poklapaju?)
Skenovi učesnika u projektu britanske Biobanke pokazuju da citoskelet menja strukturu bele moždane mase.
„Prvi put u istoriji čovečanstva smo ustanovili da su te razlike u citoskeletu povezane s levom ili desnom rukom zapravo vidljive u mozgu“, naglašava profesorka Dua, koja je i sama levoruka.
Kod levorukih učesnika dve polovine mozga – leva i desna hemisfera – bolje su povezane i bolje koordinisane u regijama zaduženim za jezik.
Istraživači pretpostavljaju da levoruki ljudi poseduju bolje verbalne veštine, iako ova studija ne nudi podatke koji bi to dokazali.
Studija takođe ukazuje na blago povišen rizik od šizofrenije, kao i blago povišen rizik od Parkinsonove bolesti, kod levorukih ljudi.
Levorukost je nepoželjna.
„U mnogim kulturama levorukost se smatra nesrećom ili nečim lošim, a to se odražava i na jezik“, tvrdi profesor Dominik Furnis, stručnjak za hirurgiju šake i autor izveštaja.
Na francuskom „goš“ znači „levo“, ali i „nespretno“. U engleskom, „rajt“ znači „desno“, ali i da ste u pravu.
„Ova studija pokazuje da je levorukost samo posledica razvojne biologije mozga, to nema nikakve veze sa srećom ili nečim lošim“, dodaje profesor Furnis.
„I makar jednim delom su za nju zaslužna genetska odstupanja koja smo otkrili.“
„To nas dovodi korak bliže razumevanju onoga šta znači biti ljudsko biće.“
Da li je tu kraj priče?
Nipošto.
Najpouzdanija pretpostavka glasi: na to da li ste levoruki ili desnoruki genetika utiče 25 odsto, a okruženje 75 odsto (to jest, sve ono što nisu geni).
Doduše, ova studija je otkrila tek jedan procenat te genetske komponente, i to samo u britanskoj populaciji.
Stoga nas čeka puno posla kako bismo razumeli genetsku komponentu levorukosti i desnorukosti kod ljudi širom sveta, bez obzira na uticaje okoline, pa da onda sklopimo sliku o tome na koji način ti elementi dovode do prevlasti jedne ruke nad drugom.
(BBC na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com