Činjenica je da većina inteligentnih ljudi o svojoj inteligenciji i ne razmišlja. Ne pitaju se nužno koliko su sposobni jer su svesni kako je potrebno naučiti nova iskustva i od njih izvući pouke koje će potom primenjivati u budućnosti.
Naučnici smatraju da je učenje iz iskustva i prilagođavanje situaciji osnovni pokazatelj inteligencije pojedinca. Po mišljenju psihologa Hauarda Gardnera, sastoji se od različitih vrsta sposobnosti, ali ne samo od jedne opšte, kako se tradicionalno smatralo, koja prepoznaje osam tipova inteligencije: jezičku, logičko-matematičku, prostorno-vizuelnu, telesno-kinestetičku, muzičku, interpersonalnu, intrapersonalnu i prirodnu.
Gardner u svom radu tvrdi da su svi tipovi relativno nezavisni jedni od drugih i da pojedinac može imati različit nivo svakog pojedinačnog tipa, naglašavajući raznolikost sposobnosti i talenata ljudi.
U nastavku vam donosimo neke od navika ljudi koji su uspešno savladali većinu ovih tipova i naučili da razvijaju inteligenciju svakodnevno razvijajući veštine koje im se nude ili istražujući nove potencijale u okviru sopstvenih aktivnosti. Ako radite ove stvari, doprinosite povećanju sopstvene inteligencije, piše Sensa.hr.
Investirate u iskustvo, ne u vlasništvo
Istraživanja pokazuju kako inteligentni ljudi daju prednost znanju stečenom kroz iskustvo jer neguju lični rast kroz koji stvaraju trajna sećanja, ali izbegavaju prikupljanje materijalnih dokaza o sopstvenim vrednostima.
Oni razumeju kako se ispunjen život ne pokazuje onim što imate fizički, već kroz percepciju života i sitnica koje hrane duh. Pri tome ne treba da se pokažu kroz predmete, već aktivno delovanje.
Skloni ste da previše brinete
Biti zabrinut nije nužno negativna osobina. Ova situacija je neophodna da bi se analizirala situacija i razvili različiti scenariji za njeno rešavanje.
U ovome, naravno, ne treba preterivati. Ili će analitička misao, koja je spremna da se udalji od emocija i prepusti racionalnim stavovima, omogućiti mašti da funkcioniše, vidi potencijalne ishode i predviđa budućnost. Dugoročno, takva veština donosi spremnost za izazove, ali potom i uspeh.
Uživate u samoći
Znate da provedete vreme sa sobom, ispunjeno. Srećni ste jer razumete koliko je ključno povezati se sa sobom, sagledati svaki aspekt svog bića i otkriti šta vam je još potrebno da ga nahranite.
Istovremeno, shvatate da vam odstupanje od obaveza prema drugima nudi ono što vam često nedostaje – koncentraciju. U samoći, u miru, otvaraju se novi potencijali i rađaju se nove ideje.
Sumnjate u sebe
Svako ko radi na sopstvenom rastu i razvoju shvata da nisu i nikada neće biti savršeni. Ali on takođe zna da je ključ uspeha težnja ka izvrsnosti. Često neuhvatljiv, ali put do njega, revnost za postignućem je nezamenljiv motivator.
Visoko inteligentni ljudi znaju kako mogu više i prvenstveno se trude da ne razočaraju sebe. Sumnjaju u svoje sposobnosti jer veruju koliko prostora još imaju.
Razgovarate sami sa sobom
Da, mnogi ljudi su odrasli misleći da je razgovor sa samim sobom karakteristika nestabilne osobe, ali to nije ispravan stav.
Veruje se da ovaj čin razvija kognitivne funkcije jer izgovaranje određenih događaja ili stanja naglas pomaže u razjašnjavanju misli i zavirivanju u određena sećanja koja mogu pomoći da se sadašnje iskustvo obogati znanjem. Ovo zapravo poboljšava tehnike pristupa rešavanju problema.
Skloni ste sanjarenju
Verovali ili ne, sanjarenje pomaže u fokusiranju. Prilika da se odmaknete od situacije i prepustite se mislima, bolja verzija sutrašnjice, zasnovana na vašim težnjama i željama, omogućava vam da stvari vidite drugačije.
Ponekad je sanjarenje zapravo upozorenje mozga da je suočen sa preopterećenjem i da mu je potreban odmor, gde sam odlazi u neki drugi, opušteniji svet. Tamo on obrađuje informacije koristeći svoju maštu, realizujući izmišljene sadržaje koji razvijaju kreativnost i perspektivu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com