Psihijatri i psiholozi širom sveta progovorili su o onome što vide i čuju sa kauča. Oni su za „Gardijan“ pričali o najčešćim mentalnim bolestima svojih nacija, odnosu ljudi prema njihovoj profesiji, ali i najvećim problemima zravstva u njihovim zemljama.
Psihijatri u Rusiji leče Tolstojem
U Rusiji postoji tradicionalni skepticizma prema psihijatriji. Ljudi su najčešće zabrinuti da će biti stavljeni u vladin registar stanovnika sa psihološkim problemima, za koji strahuju da se koristi za formalne procedure, poput dobijanja vozačke dozvole i služenja vojske, ali i kažnjavanja ljudi za neslaganje.
Međutim, zahvaljujući medijima, popularnim filmovima i knjigama, psihoterapija sve više postaje „mejstrim“ i manje marginalizovana. To je posebno uočljivo među maladom, kreatovnom klasom, koja psihoterapiju vidi kao znak brige o sebi, smatra psiholog Vitali Sonkin.
– Čujem razne priče. Jedan klijent mi je rekao da mu je psihijatar preporučio da čita Tolstoja, jer će mu poslužiti kao model kako treba da se ponaša. Očigledno je da to ne daje rezultat. Mislim da bi terapeuti trebalo da koriste zapadni pristup, ovde su ljudi navikli na lečenje uz strog pristup doktora – rekao je on.
Antidepresivi su postali popularni i njihova upotreba je, na neki način haotična. Pošto mnogi ljudi ne veruju prihijatrima, koriste ih na svoju ruku.
Italijani imaju ukorenjene predrasude prema psihoterapiji
Mentalne bolesti su u porastu među Italijanima, a najčešća od njih je depresija. Međutim, statistika ne uzima u obzir brojne pojedince koji i dalje veruju da je psihijatrija za „lude ljude“ U Italiji i dalje postoji kulturološka predrasuda o psihoterapiji ili antidepresivima, za koje se smatra da su samo za osobe koje su izgubile razum.
– Primena antidepresiva je, takođe, u porastu među adolescentima zbog sve veće socijalne izolacije. Njihovi životi se odvijaju u njihovim sobama. Žive u virtuelnom svetu – rekao je psihijatar i istraživač Alberto Peali.
U zemlji ne postoji diverzifikacija bolesti na osnovu ozbiljnosti, a zahtevi za negu su toliko brojni da preriod čekanja može trajati mesecima. Proces se ubrzava ukoliko neko pokuša samoubistvo i završi u bolnici, ali se često zaobilaze oni sa depresijom ili manjim poremećajima.
Odsutni roditelji glavni problem u Kini
Veliki broj mentalnih pacijenata u Kini su deca i adolescenti. Oni se najviše suočavaju sa anksioznošću, depresijom i suicidalnim ponašanjem. Ovi poremećaji se manifestuju kao problemi sa učenjem i pažnom i hiperaktivnost.
Uzrok ovih problema najčešće je loš odnos dece sa svojim roditeljima. U Kini postoji veliki broj odsutnih roditelja koji ne stavljaju odnos sa decom na prvo mesto.
– U našoj zemlji sada postoji velika srednje klasa, kao i jako bogata i siromašna manjina. Očigledno postoje galaktičke razlike u životnom stilu, ali bilo da ste izvršni direktor ili radnik migrant, ako živite odvojeno od svoje dece i vidite ih dva puta mesečno, to će izazvati isti stres – objasnio je Džordž Hu, šef mentalnog zdravlja u šangajskoj bolnici.
Uočljiva je promena u stavu prema mentalnom zdravlju koje je nakada bilo tabu tema. Kineski javni sistem je omogućio pristup resursima za 1.4 milijardi ljudi. Prostora za poboljšanje ima u pristupu psihoterapiji kao sastavnom delu psihijatrije.
– Mislim da će tehnologija dovesti do većeg pristupa psihoterapiji. Kinezi su jako otvoreni prema tehnologiji i uspeo sam da uspostavim praksu psihoterapije na daljinu – rekao je Hu.
U Nigeriji premlaćivanje lek za ljude sa psihozama
Bande, terorizam i otmice su u porastu na ulicama Nigerije, što čini život stanovnika prilično haotičnim. To su faktori koji dovode do problema sa mentalnim zdravljem.
– Ne postoji pouzdano istraživanje o ovome, ali verovatno imamo više problema sa mentalnim zdravljem od ostalih zemalja. Imamo samo 250 psihijatara za 200 miliona ljudi. To je manje od jednog na pet miliona – rekao je Oje Guredže, nigerijski profesor psihijatrije.
Najveći broj stanovnika ove zemlje sa uobičajenim poremećajima, kao što su depresija, anksioznost i posttraumatski stres, nikada ne dobije tretman. Oni koji imaju ozbiljnije poremećaje, poput psihoze, obično završe kod verskog ili tradicionalnog iscelitelja.
Oni koriste biljke, a samo retke od njih daju nekog efekta. Služe se ritualima, žrtvama, molitvama, postom i svetom vodom, ali i potencijalno štetnim stvarima, kao što su vezivanje, žrtvovanje i premlaćivanje.
Društvene mreže povećale anksioznost u Egiptu
Još uvek postoje stigme o mentalnom zdravlju u Egiptu. Jedna od njih je da će vas terapija učiniti „slabim“ ili „još luđim“, što će uticati na vaš rad ili šanse da uđete u brak. Ali to se vremenom smanjuje.
– Mentalno zdravlje Egipćana se dosta promenilo od kada sam diplomirao 2001. godine. Poroblem koji najčešće lečim je ankioznost. „Epidemija“ paničnih poremećaja je krenula od egipatske revolucije 2011. godine, ali i izuma pametnih telefona. Sve veća upotreba tehnologije i društvenih mreža definitivno povećava nivo anksioznosti – rekao je psiholog Salima Barakat.
On je primetio jasnu generacijsku podelu kod svojih pacijenata. Mlađi su, po pravilu, više osvešćeni po pitanju psihoterapije. Mlađa pro-revolucionarna generacija koja je želela da napravi promenu, bila je više fokusirana na svoje mentalno zdravlje.
Nestašica psihijatrijskih lekova u Argentini
Argentina nadbrojava bilo koju drugu zemlju u psiholozima. Ona ima 223 psihologa na 100 hiljada stanovnika, dok je na drugom mestu Holandija sa sa samo 123, a treća je Nemačka a 50.
To znači da se Argentinci koji pate od blagih neuroza ili samo žele da bolje upoznaju sami sebe nalaze u odličnoj poziciji u smislu zaštite mentalnog zdravlja.
Sa druge strane, ukoliko imate niske prihode i ozbiljno mentalno stanje, zavisite od javnog zdravstvenog sistema i možete se naći u problemu.
Javno zdravstvo je preopterećeno i nedovoljno finansirano, a u bolnicama je često nestašica psihijatrijskih lekova, baš kao i penicilina ili gaza.
(Blic)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com