Rašireno je uverenje da je u ranijoj istoriji čoveka bilo ubičajeno da jedan muškarac bude sa više žena.
No, kroz čovekovu evoluciju i rastući mozak, postalo je sve zahtevnije odgajati potomstvo koje je tražilo mnogo pažnje, zaštite i hrane. Ako je muškarac rastrzan na mnogo strana, brinući o više žena i njihovom zajedničkom potomstvu, šanse da to potomstvo opstane značajno su manje. I tako je monogamija ušla u naše društvo: što su se više očevi posvećivali potomstvu, to je manje žena u njihovim životima bilo.
U životinjskom svetu, svega oko pet odsto sisara je monogamno. Uglavnom se viđa kod vrsta koje, poput ljudi, ulažu mnogo energije u podizanje potomstva i tamo gde angažovanje isključivo majke nije dovoljno.
“Društvena monogamija”, kada par ostaje zajedno iako će se možda pariti i sa drugima, uopšte uzev veoma je retka kod sisara, ali je najviše ima kod primata, čak kod četvrtine vrsta (uključujući ljude i razne majmune). Praveći milione kompjuterskih simulacija u pokušaju da kod čak 230 vrsta primata otkriju razlog za takvu monogamiju, britanski tim koji su vodili Kit Opi i Suzan Šulc došli su do zanimljivih otkrića.
Među verovatnijim razlozima za monogamiju, kao što je strah od gubitka potomstva, potreba za očevom brigom i zaštita ženke, samo je prvi bio dovoljno snažan. Naime, mužjaci (koji nisu očevi) najčešće su ubijali mladunce koji sisaju kako bi njihova majka, pošto ostane bez potomstva, bila što pre spremna za novo parenje. Otuda tako važna uloga oca, odnosno monogamnog mužjaka.
Psiholog Dejvid Baraš sa Univerziteta Vašington u Sijetlu tvrdi da je monogamija “kupila” društveni mir: ako bi snažni i dominantni muškarci odustali od svog harema, i drugi muškarci bi imali priliku za porodicu. Kasnije je i religija odigrala važnu ulogu, najpre zato što su u hrišćanstvu vanbračna deca bila uskraćena nasledstva, a poligimija i vanbračni seks postali su društveno neprihvatljivi, što je u najvećoj meri opstalo do danas.
Ipak, za razliku od srednjeg veka, u današnjem društvu ljudi su uglavnom takozvani “serijski monogamisti” i, umesto jednog partnera za ceo život, imaju više monogamnih veza. Iako je ovakvo ponašanje društveno prihvatljivo i “normalno”, istraživanja pokazuju da, na primer u Velikoj Britaniji, do neverstva dolazi u čak trećini brakova.
(Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com