Emocionalno sigurni ljudi osnaženi su, puni samopouzdanja i osećaju se prijatno u sopstvenoj koži. Hodaju svetom s autentičnošću i uverenjem i rade ono što im je značajno, otkrio je psiholog školovan na Harvardu, i dodao da ih ovaj osećaj samopouzdanja čini sposobnijima da upravljaju sukobima i da budu ranjivi s drugima, uglavnom zato što ne traže spoljašnju potvrdu, piše CNBC.
Sposobnost opažanja, razumevanja i upravljanja sopstvenim emocijama drugih ključ je za vedriji i svesniji život. Bez ovih sposobnosti, koje savremena psihologija objedinjuje pod oznakom ’emocionalna inteligencija’, bili bismo prepušteni na milost i nemilost svojim emocijama, ne bismo mogli da se usredsredimo na svoje ciljeve, prepustili bismo se trenutku. Ali, kako istrenirati ovu emocionalnu inteligenciju? Kako možemo bolje upravljati odnosom sa sobom i onima oko nas?
Hvala
Čini se kao očigledna reč, jer nas roditelji od malih nogu uče da kažemo “hvala” kao oblik društvene konvencije, ali šta ta reč zapravo znači? Koliko puta doista osećamo zahvalnost prema gestu učinjenom prema nama i izražavamo li tu emociju iskreno? Ovo nije čin puke kurtoazije, već način da se približite drugome koji se prema nama postavio pozitivno, što može dovesti do zdravijeg i iskrenijeg odnosa.
Žao mi je
Kao i sa zahvalnostima, čak i pokazivanje žaljenja prečesto je društvena konvencija lišena osećaja i prave empatije. Svaki put kad kažemo “Žao mi je”, pokušavamo stvarno da se stavimo u kožu druge osobe: zamislimo da smo u njihovoj poteškoći, da se moramo suočiti s njihovim problemom, zapitajmo se kako bismo se osećali da smo na njihovom mestu. Ova promena perspektive ne samo da će vaše reči učiniti autentičnijima i iskrenijima, već će vam takođe omogućiti da ponudite konkretnu pomoć onima koji su u poteškoćama.
Kako si?
I u ovom slučaju govorimo o izrazu koji je postao konvencija, koji je izgubio svoje izvorno značenje i koji se pojavljuje gotovo kao formula pozdrava. Pitajući “Kako si?” ili “Kako se osećaš?” dobijamo odgovor koji bi mogao da oda postojanje problema, a time ćemo pokazati brigu za našeg sagovornika. Potrudite se da obratite pažnju na odgovor koji dobijete i stavite se u tuđu poziciju pokazujući iskrenu empatiju.
Osećam se ovako….
Često se plašimo da izrazimo svoja osećanja i emocije verbalno, jer strahujemo da ih drugi ne razumeju ili da će čak u njima pronaći materijal da nas ismevaju. Ali reći šta osećate, razloge zašto ste zabrinuti ili zbunjeni, podeliti svoje emocije s onima oko vas, uvek treba raditi bez straha. Ova praksa dovodi do dve prednosti: s jedne strane, vaša duša će biti oslobođena tereta, s druge strane više taj teret nećete morati nositi sami.
Možeš li bolje objasniti?
Koliko puta mislite da ste u pravu i niste voljni da poslušate šta vam drugi imaju za reći? Ovakav stav zatvorenosti i nepropusnosti za svet dovodi vas do toga da budete ograničeni, a u isto vreme da doživljavate osećaje ljutnje i frustracije prema drugima. Naprotiv, biti u stanju uspostaviti miran i konstruktivan dijalog sa svojim sagovornikom, saslušati njegove razloge i zamoliti ga da bolje obrazloži šta je hteo da kaže ključno je za bolje upravljanje odnosima.
Slušam te
Primetite li da je vaš sagovornik ljut, pod stresom ili zbog nečega zabrinut, umesto da mu “zatvorite vrata”, pokušajte da zakoračite u njegovom smeru: možda samo treba da se izduva i ima nekoga ko će ga saslušati. Ali budite oprezni: vaš stav slušanja ne sme biti osuđujući. Morate otvoriti svoja srca bez predrasuda prema drugima i bez izricanja “rečenica” koje bi ih na kraju mogle sprečiti. Fraze poput “Razumem šta misliš” i “Razumem na šta ciljaš” signaliziraju da stvarno slušate i otvaraju linije pozitivne komunikacije. Na kraju ćete i vi i vaš sagovornik izaći istinski obogaćeni razgovorom.
Razumem šta govoriš, ali….
Ovim malim izrazom možete ublažiti razgovor ukoliko poprimi ratoborni smer i vratiti ga na mirnu i konstruktivnu teritoriju. Umesto izgovaranja fraza poput “Nisi u pravu” ili “Ja sam u pravu”, koje pokazuju nespremnost na slušanje i dijalog s vaše strane, pokušaj razumevanja razloga drugoga mogao bi da bude izvrstan način da se obogatite i proširite svoje poglede na određeni problem. Ako zaista želite da istaknete svoje mišljenje, to ipak možete uraditi bez grubosti ili bahatosti prema sagovorniku, prenosi Večernji list.
Dobar posao!
Pokazivanje iskrene zahvalnosti za obavljanje zadatka melem je za onoga ko je to uradio, jer to znači da razumemo trud iza tog postupka – čak i ako nije savršena. Umesto da se fokusirate na nedostatke konačnog rezultata, kritikujete sagovornika za ono što nije znao i pokazujete kako ste mogli bolje, zahvalite mu se i cenite ono što je uradio. To će mu biti podsticaj da tu radnju ponovi i poboljša s vremenom, ali će se poboljšati i vaš odnos s tom osobom.
Možeš li da mi pomogneš?
Mnogi se ljudi stide da pitaju druge za pomoć, smatrajući to oblikom slabosti. Naprotiv, traženje pomoći je prednost za vas i za one oko vas. S jedne strane, dobićete podršku (materijalnu ili psihološku) za izvršenje zadatka ili rešavanje problema, a s druge strane, vaš će se sagovornik osećati korisnim i cenjenim, a poboljšaće mu se i samopoštovanje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com