Mora da ste razmišljali o tome da li je vaš partner pravi za vas. Ali da li ste razmišljali o tome da li je on pravi roditelj za vašu buduću decu? Alan Kazdin, psiholog sa Jejla koji proučava vaspitanje dece, nedavno je upozorio roditelje da budu svesni sopstvenog ponašanja u blizini dece. On je na tribini koju je organizovalo Američko udruženje psihologa rekao da je smešna stara poslovica ‘radi kako ja kažem, a ne kako ja radim’ jer su deca željna kopiranja, piše Dejli mejl.
Osim što nesvesno podstiču loše ponašanje, psiholozi kažu da postoje uobičajeni znaci da će jedan partner ostaviti drugom da se brine o svemu nakon zasnivanja porodice. Dakle, kako znate na šta treba da pazite, bilo u sebi ili potencijalnom životnom partneru?
Oni mikroupravljaju vama i drugima
Ako osećate da vam partner često diktira kako treba da obavljate zadatke ili da se bavite svakodnevnim životom, oni mogu učiniti isto vašoj deci. A poznato je da je mikromenadžment štetan za razvoj. Naučnici sa Stanforda su otkrili da su deca čiji su roditelji upravljali njima – nisu im ostavljali prostora za sopstvene greške – imala teže vreme da razviju kognitivne i emocionalne veštine.
Deci je potrebno vođstvo, ali im je takođe potreban prostor za izgradnju sopstvenih veština. „Kada roditelji puste decu da preuzmu vođstvo u njihovim interakcijama, deca vežbaju veštine samoregulacije i izgrađuju nezavisnost“, rekla je Jelena Obradović, profesor na Stenfordskoj školi za obrazovanje, u univerzitetskom saopštenju za štampu.
Ne opterećuju se kućnim poslovima
Deljenje kućnih poslova je treći najvažniji faktor u uspešnom braku, prema studiji Pev iz 2016. Oni su rangirani prema zajedničkim interesima i seksualnim odnosima. Modeliranje načina na koji delite kućne poslove za svoju decu tako da mogu da ih obavljaju je ključni način da ih naučite odgovornosti, rekla je autorka i vaspitačica Julie Lithcott-Haims.
„Obavljanje kućnih poslova uči dete radnoj etici. Uče da zasuču rukave, da se uključe, rade stvari koje moraju, čak i one neprijatne, da bi doprinele većoj celini. To je ono što ih pokreće na radnom mestu“, dodala je ona.
Oni osećaju emocije veoma intenzivno
Od posekotina od papiru do pocepanih kolena, deci su potrebni roditelji koji imaju smirujući, neutralni efekat — bez obzira na to koliko su okolnosti stresne. Ako vaš partner ne može da se smiri, možda neće moći da pomogne vašem budućem detetu u tome. Modeliranje smirenog ponašanja je ključno za pomoć deci da se razviju u dobro prilagođene odrasle osobe, prema Američkom udruženju psihologa.
„Dobar roditelj je onaj koji ima fleksibilniji pristup roditeljstvu kako bi uzeo u obzir individualni temperament i ličnost svakog deteta“, rekao je Rasin Henri, licencirani bračni i porodični terapeut. Osim toga, emocije roditelja mogu se preneti na dete, smatra psiholog Šeri Burg Karter. Stoga je važno da emocije vašeg partnera budu razumne. „Deca koju odgajaju depresivni roditelji imaju znatno veću verovatnoću da će dobiti dijagnozu depresije“, dodaje on.
Oni se bore da se povežu sa vašim osećanjima
Nedostatak empatije je osnovna karakteristika narcisoidnog poremećaja ličnosti, prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje. Deca koju su roditelji odgajali sa ovom osobinom obično imaju niže samopoštovanje i probleme u razvoju zdravih odnosa.
Empatija je ključna veština za utehu i komunikaciju sa decom, rekla je psiholog Natali Fajnblat. Jedna od stvari koje dobri roditelji mogu da urade da uteše svoje dete kada je uznemireno jeste da iskoriste svoju empatiju i odraze je na njih. Refleksija (ogledanje) „znači da detetu date osećaj da ga se vidi i razume“, objasnio je Fajnblat. Ako vaš partner pokazuje znake da razume kako se osećate, vrlo je verovatno da će biti odličan roditelj.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com