„Kada je reč o liderima, ne vodimo dovoljno računa o njihovoj stručnosti – kako u politici, tako u biznisu“, kaže doktor Tomas Čamoro Premuzic, psiholog i autor knjige „Zašto mnogi nestručni muškarci postaju lideri“.
A u knjizi piše kako je možda ovo jedan od razloga zbog kojih je ženama teško da dođu do liderskih pozicija: kao društvo, prihvatamo nestručnost muškaraca do te tačke da počinjemo da je nagrađujemo.
Zbog čega nestručnost pobeđuje?
Kada biramo lidere u politici ili biznisu, suočavamo se sa određenom odgovornošću – ali iz neobjašnjivog razloga biramo ove ljude, a da pritom „ne proverimo da li su ti izbori uopšte dobri po nas, našu organizaciju ili državu“, kaže Tomas.
Donosimo odluke, ali „nemamo dovoljno podataka o tome da li ove vođe dobro rade posao ili ne. Više pažnje obraćamo na njihov izgled i stil, a manje na sposobnosti u vođenju.“
„Mnogo više se usredsređujemo na samopouzdanje umesto na veštine“, kaže Tomas – prečesto donosimo odluke na osnovu kratke interakcije, poput razgovora za posao ili televizijske debate (kada je reč o političarima).
Drugo, „previše se oslanjamo na harizmu, a premalo na odmerenost“.
Prema Tomasu, privatno cenimo odmerenost, ali na kraju biramo lidere koji su zabavni i šarmantni – ali „kako znamo da su u pitanju dobri pojedinci koje će raditi za tim?“
I treće, što možda najviše zabrinjava, Tomas kaže da čak obožavamo lidere sa narcisoidnim crtama ličnosti.
„Kada je neko toliko usredsređen na sebe i postizanje sopstvenih ciljeva – ili malo zaluđen i sujetan – umesto da ga isključimo, mi kažemo ‘a, ovaj je kao rođen za lidera’.“
Na osnovu podataka prikupljenih tokom različitih istraživanja tokom poslednjih decenija širom sveta, ove tri glavne karakteristike su prisutnije kod muškaraca nego kod žena i „to objašnjava odakle veći broj loših lidera, naročito muškaraca“, kaže Tomas.
Možda baš ne želimo „najbolju osobu“ za posao, kaže Tomas.
„Želimo u teoriji, ali naravno – gde je dokaz za to?“
Ono što Tomas može da zaključi, kada pogleda statistiku, jeste da „često ljudi iz odeljenja za ljudske resurse imaju kratkoročne ciljeve, baš kao i ostali u kompaniji.
Ljudi kažu „zbog ovoga ću ja proći dobro“ ili „ovaj čovek može brzo da reši problem“.
„U svakoj organizaciji ili firmi, lideri treba da se biraju po tome koliko uticaja mogu da imaju na tim i podređene – a ipak, njihov uspeh se meri po tome kako se sami snalaze.“
Kako da se prekine taj ciklus?
Zapatmite da Federer ne osvaja turnire zato što je samouveren muškarac, već zato što je jako dobar u tome što radi.
Postoje tri ključna koraka koje svaka kompanija – ili demokratija – treba da ispoštuje, ukoliko želi da se reši nesposobnih lidera, kaže Tomas.
1. Bilo da zapošljavate ili glasate – pažljivo uočite sve znake i tragajte za osobinama koje čine dobrog lidera. Treba da obratite pažnju na:
Stručnost
Komunikaciju s ljudima
Racionalnost
Svesnost
Integritet
Radoznalost i želju za učenjem
2. Moramo da naučimo da sumnjamo u svoje instinkte. Zaboravite da sledite intuiciju i osećaj u želucu, već potražite jasne znake.
Kad god je moguće, potražite činjenice poput predviđanja rezultata, dokaza o performansama, koji se zasnivaju na pravoj stručnosti u vođenju tima, a ne na nečijoj sposobnosti da vodi politiku u kancelariji.
„Organizacije su prepune podataka“, kaže Tomas, ali „većina ih ne koristi na pravi način, već bira kandidate na osnovu toga koliko su dopadljivi.“
3. Dotaknite se rodne raznolikosti i rešili ste veliki problem – ali Tomas je kritičan i prema pozitivnoj diskriminaciji kao takvoj:
„Većina ovakvih intervencija se ne završi uspešno, jer su ljudi usredsređeni na pol, a ne na talenat“.
Ukoliko želite da nađete rešenje, pristupite tome tako što nećete „spuštati kriterijume za žene koje su sposobne kako bi one postale liderke. Umesto toga, podignite kriterijume za nestručne muškarce“, kaže Tomas.
Da li je rešenje u ženama?
Cilj je potencijal, kaže Tomas.
„Rešenje nije u ženama, već je rešenje da se uozbiljimo kod procenjivanja talenta i potencijala“, kaže Tomas.
Ako organizacija postavi kao ciljeve talenat i potencijal, „neće dobiti samo više ženskih lidera, već više ženskih nego muških lidera“.
Prema prikupljenim podacima, Tomas kaže „žene imaju za nijansu izraženije karakteristike poput svesnosti, komunikacije sa ljudima, racionalnosti, kao i veštine koje odražavaju stručnost. U većini razvijenih zemalja, žene beleže bolje rezultate na fakultetima“.
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com