Praćenje društvenih mreža i obaveštenja, čitanje vesti, ćaskanje su radnje koje je u svakom trenutku radi neko od nas. Način na koji obavljamo te radnje može mnogo reći o tome koliko smo neurotični, otkrivaju psiholozi.
Koje su to radnje koje ukazuju na neurotično ponašanje
1. Doomscrolling
Doomscrolling je skrolovanje kroz vesti gde preovlađuju loše vesti. Glavni razlog za ovu pojavu je osećaj da ste u toku sa glavnim dešavanjima i da vam ništa važno nije promaklo. Osoba koja to radi stiče utisak da može da kontroliše situaciju i pripremi se za nju.
Ali u stvarnosti, osoba samo hrani svoju anksioznost i provocira duboki osećaj straha i panike. Postepeno, doomscrolling se iz loše navike pretvara u zavisnost koja utiče na kvalitet života: koncentracija se smanjuje, san se pogoršava, a anksioznost se povećava.
2. „Potvrda dijagnoze“
Šta to konkretno znači? Na primer, kada se razbolimo i pokušamo da utvrdimo dijagnozu na osnovu simptoma pomoću upita za pretragu. Ili kada pitamo Gugl za savet kako da se ponašamo u nekoj životnoj situaciji koja nas veoma brine. To se obično manifestuje otvaranjem mnogih stranica i traženjem saveta ili potvrde vaših pretpostavki. Kao da stranci, a ne mi sami, mogu da odlučuju o našoj sudbini.
3. Koristite svoj telefon da pobegnete od stvarnosti
Dešava se da ljudi koriste svoje telefone da bi se sakrili od stvarnosti. Na primer, ako vidimo poznanika sa kojim ne želimo da razgovaramo, i odmah se pretvaramo da ga ne primećujemo, jer veoma aktivno razgovaramo o nečemu sa sagovornikom preko telefona. Ili kada odlažemo važne poslove i umesto toga skrolujemo satima na telefonu. Sve ovo je znak izbegavanja društvene interakcije i može ukazivati na mentalne probleme i neurotično ponašanje.
4. Ne ispuštate telefon iz ruke
Ako neko vreme ne možete da ostavite telefon i stalno proveravate da li ima novih obaveštenja, ovo može biti znak zavisnosti od gadžeta. To se manifestuje u tome što čak i u neprikladnim situacijama ponesete telefon sa sobom i ne možete da zamislite sebe bez njega. Ne možete da ga odložite i da se dobro provedete sa svojim najmilijima i prijateljima, a da vas ne ometaju obaveštenja. Uvek želite da proverite da li postoji nešto važno što ste možda propustili, osećate opsesivnu potrebu da uvek imate telefon pri ruci.
5. Izbegavanje telefonskih poziva
Mladi ljudi sve više razmenjuju tekstualne i glasovne poruke umesto tradicionalnih telefonskih poziva. S jedne strane, ovo je zgodnije, jer nećemo uznemiravati sagovornika u pogrešnom trenutku. S druge strane, to je izbegavanje bližeg društvenog kontakta, kada se od nas traži da brzo reagujemo i rešavamo probleme.
Tokom telefonskog razgovora ne možemo da izbegnemo odgovor na neprijatno pitanje ili ignorisanje sagovornikovog komentara. Sa porukama se osećamo sigurnije, jer se poruka uvek može urediti, za razliku od izgovorene opaske, ili može ostati nepročitana ako ne želimo da razgovaramo o pokrenutoj temi, piše Lepota i zdravlje.
Ako primetite jedan ili više od gore navedenih znakova, to ne mora da ukazuje na prisustvo mentalnog poremećaja. Prvo pokušajte da pratite svoje navike i razmislite zašto to radite. Možda ćete moći sami da se nosite sa opsesivnim radnjama. Ako shvatite da vas telefon sprečava da živite normalno, onda je bolje da potražite kvalifikovanu pomoć i rešite problem kod psihoterapeuta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com