Generacija Z, oni rođeni između 1995. i 2011. godine, neodoljivo je privlačno ljudsko „pleme“. Oni prihvataju i uče različitosti ostale generacije. Rodili su se i odrastali u svetu koji je različit, od nacionalne pripadnosti, rase, seksualne orijentacije, stavova i mišljenja.
Čak i ako nisu odrastali u zemlji u kojoj je takva raznolikost snažno opipljiva, poput SAD-a, njoj su izloženi putem prostranstava digitalnih medija i društvenih mreža koji su njihovo prirodno okruženje.
To je prva generacija koja se zapravo ne seća sveta pre digitalnog doba. I upravo zato što im je toliko informacija dostupno na klik prstom, oni ne prihvataju lako servirane ideje.
Misle svojom glavom
Na njih slabije deluje marketing i ideje koje promovišu poznate osobe, radije se pri donošenju odluka, posebno onih o kupovini, oslanjaju na procene stvarnih ljudi, neretko svojih vršnjaka. Društvene mreže im omogućavaju da dobro istraže proizvode pre kupovine, da ih uporede i potom se odluče. A odlučuju se za održive proizvode koji odražavaju njihove vrednosti, za koje su spremni da plate više.
Upravo zato što pripadnici generacije Z misle svojom glavom i upijaju sve dostupne informacije, skloniji su različitim mentalnim poremećajima, naročito depresiji. Njihovi odnosi često nisu utemeljeni u stvarnom svetu, ne osećaju podršku, stoga se osećaju usamljeno i izolovano.
Poslednje dve godine, onlajn nastave nisu pomogle da nauče da stvaraju stvarne odnose i prijateljstva ili da se nose s izazovima tih odnosa. Osim toga, društvene mreže, najviše Instagram i TikTok, kod mlađih pripadnika ove generacije izazivaju anksioznost i osećaj manje vrednosti povezan s doživljajem sopstvenog tela.
Bez budućnosti
Pritom, njihovo odrastanje, a potom prelazak u svet odraslih obeležen je velikom finansijskom krizom, a sada i zdravstvenom krizom zbog koronavirusa. Dok su odrastali svedočili su koliko je tržište nestabilno, odrasli oko njih su gubili poslove, a sada se to događa zbog korona krize. Oni ne vide svetlu budućnost, a neki uopšte ne vide budućnost.
Istraživanja su pokazala da je ova generacija jako zabrinuta i zbog klimatskih promena koje su se dogodile zbog uticaja ranijih generacija. Oni nisu imali pravo glasa o tome kakav će svet naslediti, i njima je ostavljeno da pokušaju da ga sačuvaju nakon što su ga prethodnici (pre)eksploatisali. Stoga i ne čudi njihova depresivnost i rezignacija uz svakodnevni stres koji, prema američkim istraživanjima, doživljava čak devet od 10 pripadnika ove starosne grupem 5r mnbv.
Lakše traže pomoć
Prema Američkom udruženju psihologa, čak 37 posto pripadnika generacije Z zatražilo je pomoć nekog stručnjaka za mentalno zdravlje, a samo njih 45 posto je izjavilo da je njihovo mentalno zdravlje odlično. Sve druge generacije, uključujući i milenijalce, imaju bolji prosek.
Iako je prema izveštaju objavljenom u časopisu Lancet učestalost depresije tokom pandemije porasla za 25 posto u svim starosnim grupama, mlade iz ove grupe pogodila je najjače – njih čak 33 posto je doživelo lošije raspoloženje, osećaj besmisla i manje vrednosti i druge simptome koji dolaze uz depresiju.
Dobra je vijest da su pripadnici generacije Z i skloniji otvoreno razgovarati o svojim mentalnim problemima i lakše zatražiti pomoć nego njihovi stariji kolege. Oni ređe osuđuju i etiketiraju pa to važi i za njihove probleme.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com