Kažu da je najbolje učiti na tuđem iskustvu, samo retko koga to, nažalost, zanima
Den Batner, istraživač i nagrađivani novinar, poslednjih 20 godina putovao je širom planete, s ciljem da prouči pet „Plavih zona“, odnosno oblasti u kojima ljudi žive izuzetno dugo. Tako je putovao u Okinavu (Japan), Sardiniju (Italija), Nikoju (Kostarika), Ikariju (Grčka) i Loma Lindu (Kalifornija).
Na osnovu njegovih intervjua sa 263 osobe starosti 100 ili više godina, otkrio je da se svetski šampioni u dugovečnosti ponašaju na osnovu principa koji je nazvao „Moćnih devet“. Pa da vidimo o čemu se tu radi…
1. Svakodnevni život u pokretu
Najdugovečniji ljudi na svetu ne uzimaju suplemente, ne trče maratone i ne idu u teretane. Umesto toga, oni žive u okruženju koje ih stalno tera da se kreću. Oni, recimo, uzajaju sveće u svojoj bašti ručni i nemaju mašine koje će im olakšati rad u kući i dvorištu. Svaki odlazak na posao, kod prijatelja ili u crkvu počinje brzom šetnjom, a ne ulaskom u automobil ili prevoz.
2. Svrha življenja
Okinavljani u Japanu to zovu „ikigai“, a stanovnici Nikoje na Kostariki to zovu „plan de vida“. Oba prevoda znači „zašto se budim ujutru“.
Stanovnici svake Plave zone koju je Den Batner posetio imali su za šta da žive osim posla. Istraživanja čak pokazuju da poznavanje vaše svrhe življenja može dodati čak sedam godina vašem životu.
3. Uspešno prevazilaženje stresa
I ljudi u Plavim zonama doživljavaju stres koji može dovesti do hronične upale i povezan je sa svakom većom bolešću povezanom sa starenjem. Ali oni imaju rutine koje im pomažu da se oslobide stresa: stanovnici Okinave svaki dan odvoje nekoliko trenutaka da se prisete svojih predaka, adventisti se mole, Ikarijanci dremnu posle ručka, a dugovečni ljudi sa Sardinije imaju takozvani happy hour, doba dana kada se okupljaju sa svojim prijateljima i familijom da raspravljaju o dnevnim događajima (uz čašu sardinijskog vina, naravno).
4. Pravilo 80 odsto
„Hara hači bu“, 2.500 godina stara konfučijanska mantra koju stanovnici Okinave izgovaraju pre obroka, podseća ljude da prestanu da jedu kada su im stomaci puni 80 odsto. Ljudi u Plavim zonama jedu svoj najmanji obrok kasno popodne ili rano uveče, a ostatak dana ne unose nikakvu hranu u sebe.
5. Biljna ishrana
Mahunarke, uključujući fava pasulj, crni pasulj, soju i sočivo, jesu kamen temeljac ishrane većine stanovnika Plavih zona. Meso se jede u proseku samo pet puta mesečno, i to u porciji od oko 100 grama.
6. Vino u 17 časova
Ljudi u Plavim zonama, čak i neki adventisti, piju alkohol umereno i redovno. Umereni ljudi koji piju nadžive one koji ne piju. uopšte, smatraju oni. Trik je da popijete jednu do dve čaše dnevno sa prijateljima i/ili uz hranu. I ne, ne možete da ne pijete tokom cele nedelje i popijete 14 pića u subotu.
7. Vera
Svi osim pet od 263 stogodišnjaka s kojima je Batner razgovarao pripadali su zajednici zasnovanoj na veri.
Istraživanja pokazuju da pohađanje verskih službi četiri puta mesečno može produžiti životni vek od četiri do 14 godina.
8. Stavite voljene osobe na prvo mesto
Stogodišnjaci u Plavim zonama drže starije roditelje i bake i deke u svojoj blizini ili u kući, što studije pokazuju da može smanjiti stopu bolesti i smrtnosti njihove dece. Posvećeni su životnom partneru (ovo može da doprinese očekivanom životnom veku do tri godine), a svojoj deci daju puno vremena i ljubavi (ovo čini da je veća verovatnoća da će deca biti staratelji kada za to dođe vreme).
9. Pronađite svoje pleme
Najdugovečniji ljudi na svetu birajudruštvene krugove koji podržavaju zdravo ponašanje. Stanovnici Okinave stvaraju „moais“, grupe od pet prijatelja koji su posvećeni jedni drugima za čitav život. Istraživanja pokazuju da su pušenje, gojaznost, sreća, pa čak i usamljenost – zarazni. Nasuprot tome, društvene mreže dugovečnih ljudi povoljno oblikuju njihovo zdravstveno ponašanje.
Naravno, pridržavanje ovih pravila ne garantuje da ćete doživeti 100 godina, ali ćete imati odlične šanse da dodate više srećnih godina svom životu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com