Stopa smrtnosti od raka u skoro svim zemljama sveta i dalje je veoma velika. Stalno se rade i istraživanja o stopama rizika za pojedine vrste raka kod raznih populacija. Nova studija iz Amerike donosi dobre vesti – rizik od raka u Americi je u opadanju, bez obzira na pol ili rasu ljudi. Međutim, pošto Amerika ima sve više starije populacije (nacija u proseku stari), broj osoba koje umiru od raka je u porastu.
Bez obzira na smanjenje rizika od raka, još uvek se mora puno raditi na smanjenju smrtnosti od raka. Procene su bile da će u periodu od 2007. do 2020. godine smrtnost od raka porasti i više od 10% za osobe crne rase. Kod bele rase očekuje se porast do 5%.
Navodi se da će se pad smrtnosti od raka postići rešavanjem svih faktora rizika, postavljanjem nacionalnih i odlučnih ciljeva. To uključuje izloženost duvanskom dimu i UV zračenju, procentualno najvećim krivcima za rizik od raka.
Stopa smrtnosti od raka povećava se starenjem stanovništva, pa se očekuje da broj umrlih od raka bude u porastu, čak i kada je stopa opšte smrtnosti u padu, jer je produžen životni vek ljudi.
Naučnici se slažu da smanjenje smrtnosti od raka i smanjenje broja obolelih od raka nisu isto. Takođe se slažu da je ključ napretka u borbi protiv raka – rano otkrivanje i efikasno delovanje i tretiranje u početnoj fazi bolesti.
Prema nalazima studije, između 1975. i 2009. godine broj smrtnih slučajeva od raka povećan je za 45,5% kod muškaraca bele rase, 56% kod žena bele rase, 53% kod muškaraca crne rase i čak 98% kod žena crne rase. Ovakav odnos povećanja treba pripisati stagnaciji i starenju bele rase i povećanju broja stanovnika crne rase. Pretpostavka je da će se takvo stanje nastaviti i u budućnosti.
Nade
Vladina zdravstvena inicijativa postavila je kao cilj smanjenja stope smrtnosti od raka za 10% do 15% do 2020. godine.
Istraživači očekuju da će se cilj ispuniti za sledeće vrste raka: rak dojke, rak grlića materice, rak debelog creva, rak pluća, rak usne duplje i rak ždrela. Uverenje se temelji na tome što se ove vrste raka „dosta dobro leče“: preventivom, lekovima, terapijom i operacijama kada se na vreme uoče, tako da težište treba staviti na redovni skrining što većeg broja ljudi. I u prevenciji se može mnogo toga uraditi: smanjenje pušenja, smanjenje izlaganja UV zracima, kvalitetnija ishrana, smanjenje gojaznosti…
Strahovanja
Ne očekuje se da će se brzo postići cilj kada je u pitanju melanom, što je obeshrabrujuće jer je melanom najsmrtonosniji oblik raka kože i široko je zastupljen. Poznati su metodi smanjenja rizika od melanomoma: zaštita kože i izbegavanje sunčanja, ali se i dalje ta vrsta raka katastrofalnom brzinom širi svetom.
Preporuke
Istraživanje navodi da je informisanost ljudi o rizicima jedino trenutno efikasno rešenje za smanjenje smrtnosti. Što više ljudi zna šta sve može izazvati određenu vrstu raka, šanse za uspeh su veće.
Istraživanje se na kraju osvrnulo čak na 1981. godinu, kada su naučnici prvi put ozbiljno istakli značaj zdravog načina života kao prevenciju za rak, ali se toga mnogi zvaničnici ni pojedinci nisu dovoljno pridržavali.
Od tada do danas većina stručnjaka i ljudi na vlasti zna da se rizik od raka može smanjiti ako se: izbegavaju duvan i cigarete (izloženost duvanskom dimu), hranimo zdravo (kuvana hrana, voće i povrće), budemo fizički aktivni (šetnje, izleti, sport, trčanje, plivanje) i kontrolišemo kilograme (manji obroci, manje kalorične hrane, manje brze hrane, manje slatkih i slanih grickalica, manje alkohola i manje gaziranih i energetskih pića).
Napomena
Ovo su rezultati stanja u Americi, ali su manje-više isti (loši) u celom svetu, a rizici, preventiva, nade, strahovanja i preporuke važe za ceo svet, pa se zato nađite u gorenavedenim savetima i preduzmite bar ono što možete!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com