Neki ljudi su baš "teški", ima nešto kod njih što vam jako smeta, čini vam komunikaciju s tom osobom problematičnom. Ukoliko se radi o vama bliskoj osobi s kojom provodite relativno puno vremena ili ste bar u stalnom kontaktu (prijateljica s kojom se redovno čujete i vidite kad god vam vreme to obema dopusti, na primer), možete pokušati s razgovorom o problemu.
Pre samog razgovora, trebalo bi obaviti "domaći zadatak", a to je da razmislite kako tačno želite da ta osoba promeni ono što vam toliko smeta kod nje, kao i šta vi, dugoročno gledano, očekujete od odnosa s tom osobom, kakav odnos želite da bude s njom. Dok ni sami ne znate odgovore na ta pitanja, niste spremni za razgovor. Ukoliko se bojite da će ta osoba loše reagovati na razgovor, planirajte unapred. Kako ćete reagovati ako se to desi? Otići ćete? Ili ćete duboko udahnuti i sačekati da se ta osoba smiri? To planiranje bi moglo da vam pomogne i da preciznije odredite šta bi tačno moglo da izazove lošu reakciju. Kad planirate razgovor, isplanirajte ga tako da nije verovatno da će vas neko prekinuti, i u vreme kad nećete biti umorne ni gladne (i samim tim razdražljive i u žurbi da što pre završite s tim).
Razgovor nije loše početi nekim iskrenim laskanjem, naročito ako se bojite da ćete povrediti osećanja te osobe. Recimo, kažite joj da vam je veoma stalo do vašeg odnosa, i da samo želite da ga još više ulepšate. Kad objašnjavate šta je to što vam smeta, nemojte "prozivati" tu osobu, već se fokusirajte na samo ponašanje. I budite konkretni: mnogo je jasnije šta vam smeta kad kažete "prošle nedelje si tri puta rekla da su moje cipele ružne" nego kad kažete "zamišljaš da si nekakva trendseterka".
Recite toj osobi šta tačno želite od nje. "Nacrtajte" joj, ako je potrebno. Na primer, ako vam vaša prijateljica stalno daje neželjene savete i izigrava vam psihoanalitičara, možete joj reći da cenite njen savet, da znate da ona pokušava da vam pomogne, ali da je vama najčešće potrebno samo da vas neko sasluša, i da joj to govorite jer želite da možete da podelite ono što vam se dešava s njom. Što je pre moguće, tražite povratnu reakciju, inače će ispasti da toj osobi držite pridiku. Pitajte je šta misli o onome što ste joj rekli, ili da li se i ona tako oseća.
I za kraj, ali ne i najmanje važno: nije važno samo ono što izgovarate već i kako to radite, pa bi trebalo i na to obratiti pažnju. Samo sedam procenata je u rečima koje izgovarate, ostatak je u boji glasa, načinu izražavanja, izrazu i mimici lica, kao i u govoru tela. Na primer, ako vi kažete da vam je bitno prijateljstvo s tom osobom, ali su vam ruke prekrštene na grudima (jedan od "drži se dalje od mene" signala), vaša prijateljica će i nesvesno primiti poruku da vama nije do bliskosti s njom.
Srećno sa razgovorom!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com