Prema proračunima NASA, u Evropi je između 1100. i 1200. bilo sedam potpunih pomračenja Meseca. Mnogi hroničari tog vremena zapisivali su takve događaje, a jedan od njih opisao je izuzetno tamnu pomrčinu koja se dogodila u maju 1110.
„Pete noći u maju pojavio se Mesec koji je prvo blistao, a kasnije je sijao sve slabije i slabije, da bi se tokom noći potpuno ugasio. Nije bilo ni svetla, ni kugle, ništa se nije videlo“, zapisao jedan od pisaca značajne anglosaksonske Hronike Piterboroua.
Od tada, mnoge naučnike zanimalo je šta se zaista dogodilo, zašto je to pomračenje Meseca bilo tako tajanstveno i mračno, piše časopis „Sajens alert“.
„Očigledno se radilo o „crnom“ pomračenju Meseca, kada on postane totalno nevidljiv, umesto da sija poznatim bakarnim sjajem“, pisao je nekoliko vekova kasnije poznati engleski astronom Džordž Frederik Čejmbers.
Čejmbersova pretpostavka iz 19. veka danas se pokazuje kao netačna, pošto su naučnici, uzimajući uzorke iz lednika od pre 1000 godina, zaključili da se pravi uzrok pojave nalazi u džinovskom oblaku punim sumpornih čestica izbačenih tokom neke od vulkanskih erupcija, koji je u to vreme leteo stratosferom. Zbog njega nebo je mesecima, čak godinama izgledalo tamno.
Isprva, naučnici su pretpostavljali da se radi o vulkanu Hekla na Islandu, poznatom i kao „Vrata pakla“, međutim, utvrđeno je da on u to vreme nije bilo njegove erupcije. Kako utvrdili šta se tačno dogodilo, stručnjaci su počeli da tragaju za srednjevekovnim zapisima u kojima se pominju neuobičajena pomračenja Meseca i naišli su na zapis iz Hronika Piterboroua.
Iako je to pomračenje dobro poznato istoričarima astronomije, stručnjaci do sada nisu pomišljali da bi „crno“ pomračenje mogli da uzrokuju vulkanski aerosoli iz stratosfere.
Pošto je Hekla ispala iz igre, naučnici smatraju da je za čestice sumpora u vazduhu kriv japanski vulkan Asama, koji je 1108. imao višemesečnu erupciju.
„Na vrhu se pojavila vatra, a okolinu je prekrio debeo sloj pepela. Pirinčana polja nisu mogla da se obrađuju. Nikada nismo videli tako nešto. Vrlo čudan i redak događaj“, stoji u jednom japanskom svedočanstvu o ovom događaju.
Stručnjaci su takođe otkrili niz svedočanstava koja govore o gladi i nepovoljnom vremenu u doba erupcije vulkana Asama napominjući kako „prikupljeni dokazi upućuju na to da su teškoće, koje su počele izuzetno hladne 1109, pojačale problem gladi u nekoliko regija zapadne Evrope“. Kada se svi dokazi slože, sugerišu postojanje niza vulkanskih erupcija između 1108. i 1110, koje su čovečanstvu donele niz nesreća, zaključuju naučnici.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com