Iako to može izgledati kao nemogući cilj za mlade ljude, skoro svako može poboljšati svoj kvalitet života i uticati na duži životni vek, smatra dr Meredit Bok, neurolog sa sertifikatom odbora.
„Iako geni igraju ulogu u tome koliko dugo živimo, još uvek možemo mnogo da učinimo da život učinimo boljim“, kaže ona. „Čuvajte svoje telo kada ste mladi, i ono će se brinuti o vama kako starite, pomažući vam da duže ostanete nezavisni i aktivni.
Lekari i stručnjaci za dugovečnost otkrivaju tajnu dugog, zdravog i srećnog života, a što je najvažnije, tvrde da nikada nije ni rano ni kasno da se počne sa radom na toj misiji. Ako naglašavate zdrave životne navike kada ste mladi, vaš mozak i telo će vam kasnije biti zahvalni.
1. Neka higijena sna bude prioritet: Odmor je suštinski deo zdravog i srećnog starenja, kaže Džejmi Gejbel, lekarski asistent u Centru za metaboličku dugovečnost Shafer Clinic. „To je jedna od, ako ne i najvažnija komponenta dugovečnosti“, kaže on.
Razmotrite efikasne navike higijene spavanja. Smanjite vreme ispred ekrana, uspostavite opuštajuće noćne rutine i izbegavajte stresne aktivnosti u spavaćoj sobi da biste lakše spavali svake noći, preporučuje dr Bok.
2. Ostanite kognitivno aktivni: Kognitivne funkcije igraju važnu ulogu u zdravom starenju, posebno kada je u pitanju obrazovanje.
„Naučnici su otkrili da više obrazovanja dovodi do veće „kognitivne rezerve““, kaže dr Bok. „To je sposobnost vašeg mozga da rešava probleme, improvizuje i pronalazi alternativne načine za obavljanje zadataka.“
Pridruživanje grupama koje se bave kolektivnim aktivnostima, pronalaženje novog hobija samo su neki od primera kako da održite svoje kognitivne veštine i obezbedite zdravo starenje. Nikad niste prestari da naučite nešto novo.
3. Redovno meditirajte: Prednosti meditacije često izgledaju neograničene, a one uključuju povećanje dugovečnosti.
Meditacija dovodi do smanjenja stresa, kaže Gabel, što je najbolje uraditi nakon buđenja ili neposredno pre spavanja. Pored toga, to je direktno povezano sa optimalnim snom.
4. Ograničite konzumaciju alkohola: Staranje ponekad znači da se oprostite od zabave, ali sa dobrim razlogom. „Redovno ispijanje više od tri alkoholna pića dnevno može smanjiti mozak i izazvati probleme sa pamćenjem i razmišljanjem“, kaže dr Bok.
Iako to ne znači da ne možete uživati u povremenoj čaši vina, vodite računa o tome koliko često pijete. Osim toga, pažljivo pijenje pomaže vam da uživate u tom jednom alkoholnom piću.
5. Nosite slušne aparate ako je potrebno: Verovali ili ne, nošenje slušnih aparata ne samo da pojačava zvukove oko vas, već čini mnogo više od toga. „Kada postane teško pratiti razgovore, naš mozak propušta važnu stimulaciju, što povećava rizik od demencije“, objašnjava dr Bok.
Iako je prilagođavanje slušnim aparatima nekim ljudima teško, studije su pokazale da takva pomagala značajno pomažu u smanjenju rizika od kognitivnog pada.
6. Jedite zdravu hranu: Možda izgleda očigledno, ali zdrava ishrana je ključna za dobro starenje. Mediteranska dijeta, koja naglašava konzumaciju voća, povrća i integralnih žitarica, dokazano jača zdravlje našeg mozga.
Bez obzira koju dijetu se pridržavate, obavezno jedite puno voća i povrća.
7. Redovno vežbajte: Bez obzira na godine, redovno vežbanje treba da bude uključeno u vašu nedeljnu rutinu. „Moja preporuka je da vežbate najmanje 30 minuta dnevno“, kaže dr Bok. „Budite kreativni i naći ćete aktivnost koja vam odgovara, baštovanstvo, planinarenje, tenis, čas joge… Sigurno možete pronaći nešto što vas čini srećnim, a mogućnosti su zaista raznovrsne.
Dr. Bok naglašava da je važnije biti dosledan nego da se gurate da razvijete neke posebne veštine u aktivnosti kojom se bavite. „Trening snage se pokazao kao najbolji“, dodaje Gabel, ali prilagodite svoju rutinu sebi, bez obzira na godine ili trenutnu snagu.
8. Upravljajte hroničnim bolestima: Iako je uticaj hroničnih bolesti često van naše kontrole, redovni pregledi mogu učiniti mnogo više nego što mislimo. Dr. Bok svojim pacijentima preporučuje jednostavne zadatke, kao što je redovno provera njihovog krvnog pritiska ili praćenje simptoma pre-dijabetesa kod lekara kome verujete.
Efikasno upravljanje ovim uslovima će pomoći „zamršenoj mreži krvnih sudova da isporuči kiseonik i hranljive materije do moždanih ćelija“, kaže ona.
9. Društvenost je još jedna životna navika koja ne samo da nas čini srećnim, već i održava zdravlje. „Studije pokazuju da druženje pomaže u održavanju oštrine uma i smanjuje rizik od demencije“, kaže dr Bok.
Bilo da večerate sa svojom porodicom svake večeri ili ih pozivate na ručak jednom nedeljno, ove jednostavne navike pomažu u održavanju kognitivne funkcije.
U savršenom svetu, svi bismo bili dovoljno zdravi i srećni da živimo 100 godina. Ljudi koji su iskusili taj magični broj često tvrde da je to zbog niza životnih navika kojima je prioritet zdrava ishrana i aktivnost.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com