Pomama za lepotom nije nova pojava – drevne civilizacije poput Egipćana odavno su tragale za tajnom večne mladosti i lepote. U modernom dobu, ovi egzotični trendovi za negu ponovo su se probili na scenu, donoseći sa sobom nasleđe starog Egipta.
Egipatska kultura nije samo stala na piramidama i faraonima – duboko ukorenjeni u njoj su i rituali lepote koji su se održali kroz vekove. Pre nego što su hemijski spojevi postali standard u kozmetičkoj industriji, Egipćani su koristili prirodne sastojke poput mirisa smirne, lavande i ruzmarina za pravljenje parfema. Njihova verovanja u moć mirisa nije bila samo stvar estetike, već i duhovna praksa.
Jedan od najzanimljivijih proizvoda drevnog Egipta je kol, koji je služio ne samo kao kozmetički proizvod već i za lečenje problema s očima. Naime, radi se o mešavini galenat gline, biljnih ekstrakata, uglja i metala, a koristi se za isticanje očiju i obrva. Sa svojim tajanstvenim sastojcima, ovaj proizvod je ostavio svoj trag kako u svetu šminke, tako i u medicini.
Kana, biljka koja se koristila za farbanje kose i noktiju, kao i za tetoviranje, ostaje popularna i danas, posebno među onima koji cene prirodne i blage kozmetičke proizvode.
Ali ništa ne može nadmašiti egzotičnu lepotu usana. Egipćanke su vešto isticale svoje usne crvenim i smeđim tonovima, koji su i danas omiljeni među šminkerskom publikom. Ovi tonovi, izvedeni iz prirodnih minerala, i dalje dominiraju na polju šminke, čineći nas da se divimo dugovečnosti njihovog uticaja na svet lepote.
Ali, lepota nije bila sve – Egipćani su takođe obraćali pažnju na oralno zdravlje. Iako nisu bili imuni na probleme poput karijesa, imali su svoje načine održavanja higijene, uključujući i formule za pastu za zube od soli i pepela, čije su funkcije bile slične modernim pastama za zube.
Drevni Egipat nas podseća da je lepota više od samo površinskog sjaja – ona je tradicija, istorija i praksa koja seže duboko u srce civilizacije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com