Rađanje svemira i dalje je najvažniji problem nauke. Iako je univerzum sada heterogen, po rođenju se, prema naučnicima, sastojao od potpuno homogene plazme. Veliki prasak pokrenuo je širenje plazme koja se postepeno hladila, a njena nestabilnost dovela je do formiranja posmatrane strukture — galaksija i njihovih klastera, zvezda i planeta.
Ruski astrofizičar, državni naučni saradnik Ruske akademije nauka, profesor Nacionalnog istraživačkog nuklearnog univerziteta Moskovskog instituta za nuklearnu fiziku (NINU MINF) Genadij Bisnovati-Kogan, postigao je značajne rezultate u mogućnosti provere modela „palačinki Zeldoviča“ koji opisuje formiranje strukture svemira. Prema rečima naučnika, ovo bi mogao biti veliki proboj u fundamentalnoj fizici i kosmologiji. Ova studija je objavljena u časopisu „Astronomi reports“.
Rađanje svemira počelo „Zeldovičevom palačinkom“
Jedan od najautoritativnijih modela koji objašnjava genezu nestabilnosti i pojavu prvih stacionarnih velikih objekata od njih, model je čuvenog sovjetskog fizičara Jakova Zeldoviča.
Model se zasniva na hipotezi o primarnom kolapsu velikih masa — masivnim gasnim oblacima razmera galaksije — zbog kojih se formiraju „Zeldovičeve palačinke“. Njihov oblik je posledica činjenice da kada se formira figura koja se razlikuje od sfere, njena manja strana se uvek brže smanjuje, stvarajući tako „palačinku“.
„Dobili smo približno rešenje za oblik spektra reliktne pozadine nakon raspršivanja plazmom koja se brzo smanjuje u ravni sloj pod uticajem samogravitacije“, objasnio je Genadij Bisnovati-Kogan, glavni naučni istraživač u MINF RAN.
Reliktna pozadina je radijacija koja je ostala nakon hlađenja primarne plazme, ravnomerno ispunjavajući celokupni kosmos. Za astrofizičare ona služi kao svojevrsni ekran koji, zahvaljujući promenama u njegovom spektru, omogućava registrovanje događaja iz perioda formiranja univerzuma. Interakcija reliktnog zračenja sa brzom kontrakcionom jonizovanom supstancom upravo dovodi do takvih distorzija.
Numerički model formiranja „palačinki“
„Pozadinsko zračenje koje prolazi kroz područje kompresije malo će se razlikovati po obliku od ostalih mogućih izobličenja. Ako se, kada se posmatraju fluktuacije pozadine, moji proračuni potvrde, onda će to svedočiti u korist modela Zeldoviča“, rekao je Genadij Bisnovati-Kogan.
U budućnosti naučnici nameravaju da numerički modeliraju spektralno komponizovane spektre nastale tokom formiranja „palačinki“. Ovo će pomoći da se razjasni oblik izračunatih spektara. Povećanje osetljivosti aparature je neophodno kako bi se pronašao oblik odstupanja od Plankovog spektra u lokalnim nebeskim oblastima, što je izuzetno važno za dalje proučavanje reliktne pozadine i određivanje modela za formiranje strukture velikog obima.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com