Poreklo polnih i rodnih razlika, priroda naspram kulture i potencijalne posledice tih razlika predmet su velike društvene rasprave. Toliko da je čak i naučna zajednica pokušala da prouči razlike u prirodi između muškaraca i žena, a rezultati su bili mešoviti: neka istraživanja pokazala su određenu žensku superiornost, dok su druga onu mušku, a treća, međutim, nisu otkrila bilo kakvu razliku u sposobnostima muškaraca i žena.
Dakle, da li je ideja da su žene bolje od muškaraca u pronalaženju i pamćenju reči samo lažni mit? Kako bi odgovorili na to pitanje, veliko istraživanje otkrilo je da žene imaju tu sposobnost koja je konstantna tokom vremena i životnog veka, iako je ta prednost u odnosu na muškarce relativno mala.
Marko Herštajn, profesor sa Univerziteta u Bergenu, i njegove kolege sproveli su takozvanu “meta-analizu”, u kojoj su analizirali kombinovane podatke svih doktorskih radova, magistarskih radova i istraživanja objavljenih u naučnim časopisima koji su uspeli da pronađu.
Ova meta-analiza uključila je više od 350.000 učesnika. Istraživači su otkrili da žene zapravo bolje koriste reči i pamte ih te je u isto vreme konstantna tokom celog životnog veka pojedinca.
“Do sada je fokus bio uglavnom na veštinama, u kojima su muškarci najbolji. Međutim, poslednjih godina fokus se više pomerio na žene”. kaže Herštajnu članku objavljenom u časopisu Perspectives on Psychological Science.
Većina intelektualnih sposobnosti pokazuje malu ili nikakvu razliku u prosečnom efektu između muškaraca i žena: međutim, potonje su se pokazale izvrsnim u određenim zadacima, kao što su korištenje riječi i pamćenje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com