Od svih međuljudskih odnosa presudan je odnos prema sopstvenom biću. Zbog toga je izuzetno važno da bude uravnotežen i zdrav. Međutim, kao i svako partnerstvo ili prijateljstvo, vaš unutrašnji odnos sa samim sobom može postati toksičan kada se pojave negativni obrasci i ponašanja.
Možda ste sigurni u svoj identitet i ciljeve u životu, ali da li ste ikada pomislili da vaš samopoimanje ili navike nisu uvek konstruktivni? Prepoznavanje toksičnih obrazaca u vašem odnosu sa sobom može biti izazovno, ali je važno za očuvanje vašeg samopoštovanja i odnosa sa drugima. U toksičnom odnosu sa samim sobom, možda ćete biti skloni da preuzmete krivicu ili se osećate loše zbog načina na koji doživljavate sebe ili postupate. Prema rečima stručnjaka, ovo je pet znakova da ste u toksičnoj vezi sa sobom, ali dobra vest je da postoje načini da se izvučete iz ove situacije, piše Mixer.hr.
1. Izuzetno ste kritični prema sebi ili drugima
Kada se suočimo sa malom greškom na poslu ili kažemo nešto sramotno u društvenom okruženju, naša prva reakcija može biti da otkrijemo svoje veštine suočavanja. Ali kako stručnjaci ističu, način na koji se nosimo sa takvim situacijama može otkriti mnogo o našem unutrašnjem odnosu sa samim sobom. Zdrave veštine suočavanja često uključuju sposobnost da se smejemo svojim greškama i idemo dalje. Međutim, ako smo previše kritični prema sebi, to može dovesti do toksičnog odnosa sa samim sobom. Kada nismo u stanju da sebi oprostimo nesavršenosti ili greške, često se vrtimo u negativnosti. Važno je da preuzmemo odgovornost za svoje postupke kada pravimo greške, ali pazite da ne padnete u preteranu negativnost i toksičnost.
2. Opravdavate nezdrave navike
Nije tajna da je briga o sopstvenom emocionalnom i fizičkom zdravlju ključna za kvalitetan život. Međutim, kada se nađemo zarobljeni u toksičnom odnosu sa samim sobom, lako je upasti u obrasce i navike koje nam više štete nego koriste. Toksičan odnos sa samim sobom često karakteriše duboka, nerazrešena mržnja prema sebi, umesto osećaja sopstvene vrednosti i prihvatanja. Ovo stanje može podstaći razvoj nezdravog ponašanja kao što su zloupotreba supstanci, poremećaji u ishrani ili samopovređivanje. Takođe, sklonost ka samosabotaži i biranju prijatelja ili romantičnih partnera koji neguju sopstvene toksične obrasce mogu biti uobičajene manifestacije ovog problema. Kada ste u takvom odnosu sa samim sobom, možete opravdati štetno ili samodestruktivno ponašanje jer vam nedostaje osećaj sopstvene vrednosti i zasluga za sreću ili zdravlje.
3. Previše se žrtvujete
Bez sumnje, svi smo čuli koliko je važno voditi računa o sebi i ugraditi tu praksu u svoj svakodnevni život. Ovo može uključivati različite aktivnosti kao što su redovna vežba, održavanje čistoće vašeg doma ili jednostavno uživanje u opuštajućem kupanju ili maski za lice. Međutim, ako se nađete u toksičnom odnosu sa samim sobom, možda ćete biti skloni da svoju pažnju preusmerite na druge aspekte. Neprestano žrtvovanje sopstvenih potreba za potrebe drugih, što dovodi do iritacije, ogorčenosti i fizičke iscrpljenosti, može ukazivati na toksičan odnos sa samim sobom. Ako stalno pokušavate da ugodite drugima, a zanemarujete sopstveno mentalno zdravlje, to može oslabiti stabilnost i blagostanje u vašem životu. Kako kaže stara izreka: ‘Iz prazne čaše se ne sipa’.
4. Imate nisko samopoštovanje
Da li ste ikada upali u obrazac da sami sebe kritikujete ili verujete da niste dovoljno dobri ili vredni ljubavi? Osećaj nesigurnosti, bezvrednosti ili čak nevolje može biti pokazatelj niskog samopoštovanja i samopouzdanja, koji su često pokazatelji toksičnog odnosa sa samim sobom. Ako redovno kritikujete sebe u svojim mislima ili osećate da ne zaslužujete ljubaznost ili razumevanje, posebno od sebe, to može ukazivati na to da ste možda nesvesno postali toksičan partner za sebe.
5. Tražite potvrdu od okoline
Kada primite kompliment od stranca ili čujete ohrabrujuće reči od voljene osobe, to može biti osvežavajuće iskustvo, zbog čega se osećate viđenim i cenjenim. Napredovanje u karijeri ili dobijanje nagrade takođe može povećati vaše samopouzdanje. Međutim, ako nađete da tražite ovu vrstu validacije od drugih češće nego inače, vredi razmisliti o razlozima koji stoje iza toga. Sposobnost da se afirmišete i ohrabrite je zdrav mehanizam suočavanja koji može uveliko poboljšati vaše samopouzdanje i promovisati pozitivniji stav prema sebi. Klapov ističe da ako niste u mogućnosti to da uradite, a umesto toga se redovno oslanjate na druge da se osećaju dobro u vezi sa vama, to može dovesti do gubitka autentičnosti u vašoj komunikaciji i interakciji sa drugima. Ovo može sugerisati da je potreban neki unutrašnji rad da bi se razvila ljubav prema sebi kako bi se prevazišli ovi toksični obraci mišljenja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com