Procenjuje se da prosečna osoba laže 30 puta dnevno. Većini to dolazi lako i prirodno. Ali ako želite da sprečite da vas iskorišćavaju, možete da naučite kako da otkrijete laži.
Postoje tri pravila za hvatanje lažova – naterajte ih da govore – slušajte njihove osećanja – ‘zaokupite’ ih.
Slagali ste u nekom trenutku možda danas, možda prošle nedelje. Možda čak i danas, ali kakva je laž to bila – da li je to bila jedna od onih malih laži, poput ‘Oh, dobro sam’, kada ste zapravo neispavani, patite od pulsirajuće glavobolje i njišete se u uzburkanom moru teskobe, da li je to nevina laž koja spašava vezu, poput ‘Ti si jedina osoba koju smatram privlačnom’ ili je to nešto puno veće – zločin, prevara, izdaja ili gadna tajna…
Laganje nije jednostavno. Lažite previše i niko vam neće verovati. Lažite premalo i ismejavaće vas i možda vas čak izbegavati, etiketirajući vas kao društveno neprikladne.
Zadata pozicija svima je verovati onome što drugi kažu. Nekako uvek pretpostavljate da drugi govore istinu. Dakle, laganje se mora koristiti pažljivo i štedljivo, prenosi 24sata.hr.
Ako je život kompjuterska igra, onda je laž šifra za varanje
Lažete kako biste napredovali u životu i stekli prednost nad drugima. Na primer, laganje o prevari održava porodicu na okupu i izbegava taj neuredan, skup razvod. ‘Preuveličavanje’ vaših kvalifikacija donosi vam mnogo bolje plaćeni posao.
Reći da ste pročitali Rat i mir, a gledali ste samo TV adaptaciju, zvučite inteligentno, obrazovano i odlučno. Uz takve prednosti, nije čudo da laganje dolazi lako i prirodno. Deca od dve godine će lagati, a do osme godine 80 posto dece će lagati ako se mogu izvući s time.
Jedna studija pokazuje da većina laže barem jednom u desetominutnom razgovoru. To znači da većina dnevno izbaci oko 30 laži.
Ako je laganje način na koji dolazite do vrha i iskorišćavate jedni druge, isplati se znati da uočite lažova.
3 pravila za hvatanje lažova
Pre nekoliko godina izašao je istraživački rad koji je ispitivao različite tehnike korišćene u ‘ispitivanju zatvorenika visoke vrednosti’ – u osnovi, kako ispitati negativce kakve možete videti u filmu. Na osnovu ovog istraživanja mogu se sažeti tri pravila za hvatanje lažova.
1. Neka pričaju
Izvan advokatskih i policijskih soba za ispitivanje većina će odgovoriti na vaša pitanja. Retko ćete prijateljima ili porodici odgovoriti s ‘bez komentara’. Dok istinoljubivi imaju tendenciju da govore i otkrivaju više, lažovi su često neodlučni ili nesposobni da to urade jer ne mogu da se oslone na stvarna sećanja, nedostaje im mašte da izmisle detaljnu, uverljivu priču ili se plaše da će se odati.
Ono što je studija otkrila jeste da dopuštanje nekome da govori otkriva prevaranta da puno bolje od ‘metode optuživanja’ – u stilu ‘Znam da si ti to uradio!’. Dakle, ako želite da prepoznate lažova, budite dobar slušalac. Postavljajte pitanja. Neka pričaju. Ali, ako stvarno želite da ga uhvatite u laži, morate postavljati nepredviđena pitanja.
Lažljivac, posebno iskusan, ima spreman scenario. Imaju gotovo predivo i oni će ga presti. Kako biste to sprečili, trebalo bi da pitate o manje relevantnim aspektima situacije. Ako su bili u restoranu, koje su boje bile stolice, ako su bili kod prijatelja, u kojoj su spavaćoj sobi spavali, kako je to izgledalo…
2. Slušajte njihove osećanja, ili nedostatak istih
U literaturi o ispitivanju postoji ideja koja se zove ‘praćenje stvarnosti’. To se odnosi na proces kojim pojedinac pripisuje sećanje stvarnom iskustvu ili mašti. U suštini, traži da razmotrite kako pohranjujete sećanja u poređenju s načinom na koji pohranjujete fikcije.
Jedan ključni uvid je da kada se prisećate pravog sećanja, pozivate se na senzorne detalje – kako su stvari izgledale, mirisale, itd. – kao i na to kako ste se osećali u vezi s određenim događajem.
S druge strane, kada razglabate izmišljeni narativ, često koristite ‘kognitivne operacije’, koje su mnogo logičnije i stvarnije. Na primer, pretpostavite da govorite o pešačenju kući iz bioskopa. Ako je to pravo sećanje, ono će se verovatno usredsrediti na zvuk autobusa koji prska po lokvi ili na vašu mrzovoljnost što ste mokri.
Ako je reč o neistini, vaša će priča verovatnije biti u obliku ‘… padala je kiša, pa sam sigurno imao kišobran…’ Oni koji govore istinu imaju tendenciju uključivanja čulnih opisa – lažljivci ne.
3. Zaposlite ih
‘Model kognitivnog opterećenja’ smatra da je laganje višestruko opterećujuće i zbog toga teško. Lažovi moraju da planiraju ono što govore, da ne zaborave da odigraju ulogu i potisnu istinu. Ideja je da ako želite da uočite lažova, treba da otežate njegovo laganje.
Da biste to uradili, dajte im druge zadatke dok pričaju svoju priču. Ako im je mozak previše zauzet radeći druge stvari, neće imati dovoljno mentalnih resursa za laganje – ili, barem, za uverljivo laganje.
Stoga, ako sumnjate da vas partner vara, postavljajte mu pitanja dok vozi. Ako mislite da neko izmišlja alibi, naterajte ga da prepriča priču unazad – što je mnogo teže, kognitivno.
Istina je da su mnogi dobri u laganju, a posledica toga je i da su dobri u prepoznavanju da neko laže. Postoji mala vojska mikro gestikulacija, pauza, izraza i tako dalje na koje smo svi navikli, a ova tri pravila mogu poboljšati sposobnost otkrivanja laži, donosi Bigthink.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com