Stručnjaci otkrivaju kakav je standard lepote bio ranije i šta se smatralo aristokratskim izgledom.
Kriterijumi za aristokratski izgled su se formirali, menjali i razvijali hiljadama godina. Nekada su na različite načine pokušavali da ukažu na plemenito poreklo. Naravno, sada je pitanje aristokratskog izgleda izgubilo na značaju, ali i dalje zanima mnoge ljude do danas, koje osobine se još uvek smatraju pokazateljima visokog porekla?
Visoko čelo
U evropskom srednjem veku među ženama je bilo popularno merenje čela na dva ili četiri prsta, što je bilo praćeno potpunim čupanjem obrva, pa čak i trepavica. Ovu modu pratile su najlepše žene svog vremena: Elizabet Tjudor, Izabela Portugalska, Izabela Bavarska i druge. Odjeci ovog trenda vidljivi su na slici Leonarda da Vinčija „Mona Liza”. Mnogi i dalje visoko čelo smatraju znakom visokog porekla i inteligencije.
Mali dlanovi sa dugim prstima
Široki, grubi dlanovi sa kratkim prstima smatrani su seljačkom odlikom. Aristokrate su više volele sviranje muzičkih instrumenata nego naporan rad i učili su to od malih nogu, pa su zato veoma pazili na svoje ruke. U kraljevskim porodicama još uvek postoje pravila koja se odnose na izgled ruku.
Bleda koža
Dok se moderne žene trude da postignu ravnomeran ten, njihovi preci su po sunčanom vremenu nosili rukavice, kape i kišobrane. Preplanula koža bila je znak rada pod užarenim suncem. Vene vidljive kroz svetlu kožu ukazivale su na „plavu krv“, a kod nekih naroda bilo je uobičajeno da se boje. Pege, koje sada toliko volimo, nisu bile poželjne.
Veći, krivi nos
Danas postoje redovi kod plastičnih hirurga jer ljudi žele da se otarase velikog i krivog nosa. Međutim nekada su monarsi bili veoma ponosni na ovakav izgled.
Duguljasto lice
Većina monarha je imalo lice ovalnog oblika i uske brade. Ovo se smatralo standardom lepote, a upravo su tu formu umetnici najčešće prikazivali na slikama, piše sajt Wday.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com