Skoro šest miliona ljudi iz regiona Zapadnog Balkana trenutno živi u inostranstvu, pokazala je analiza EBRD. Prilikom migracija, zemlje više napuštaju visokokvalifikovani kadrovi nego zaposleni prosečnih znanja i veština.
Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti rekao je za RTS da emigracije kvalifikovanih radnika imaju negativan efekat na produktivnost, ali i da negativne efekte na rast može imati i odlazak niskokvalifikovane radne snage.
“Emigracija, posebno mladih obučenih kadrova, ozbiljan je problem za Zapadni Balkan. Migracije su motivisane razlikama u prihodima u poređenju sa zemljama Evrope, što je glavni ciljani region. Ali na migracije, takođe, utiče i nezadovoljstvo domaćim političkim i ekonomskim prilikama”, kaže Čakrabarti.
On navodi da se procjenjuje da skoro šest miliona ljudi iz ovog regiona trenutno živi u inostranstvu, što predstavlja trećinu populacije Zapadnog Balkana.
“Bez obzira na to što ti ljudi šalju značajan iznos doznaka kući (u Srbiji je priliv od doznaka tokom prošle godine iznosio 2,6 milijardi evra), njihove talente koriste druge zemlje. Takođe, doznake nemaju značajan efekat na razvoj. One ograničavaju i spremnost za rad onih koji su ostali ‘kod kuće’”, dodaje on.
Kako kaže Čakrabarti, rešavanje problema migracija je veoma složeno. Nije tu reč samo o podizanju nivoa prihoda, što je teško pitanje samo po sebi, već i o kreiranju boljih uslova za život na lokalnom i nacionalnom nivou. To podrazumeva bolje funkcionisanje javnih institucija, koje služe ljudima umesto da komplikuju njihove živote, pružaju visokokvalitetnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, ali i pravosudni sistem u kome će sudski procesi biti fer i neće trajati godinama”.
“To takođe podrazumeva pristup kvalitetnom snabdevanju vodom, ali i uslugama za prečišćavanje otpadnih voda, kao i dobar kvalitet vazduha. To treba da bude prioritet za kreatore ekonomske politike, baš kao što je prioritet bolji put ili železnička pruga”, zaključuje on.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com