Dan rođenja Hristovog prvenstveno je praznik porodice i porodičnog domaćinstva. Proslavljanje ovog praznika je usklađeni spoj crkvenih, liturgijskih, i folklornih običaja i u nekim slučajevima nije lako povući oštru granicu između religijskog ili običajnog.
„Koliko sela toliko i adeta“ – stara je narodna izreka koja važi i u slučaju različitih običaja koji su se u Srbiji poštovali ili još uvek poštuju za Božić. Neki su istovetni, a neki se razlikuju u detaljima.
Mir Božiji, Hristos se rodi!
Za Božić svi treba da su veseli i zadovoljni – da se mirobože. Svađe i rasprave su nezamislive. Svi koji su u svađi toga dana se mire, makar i na jedan dan.
Na Božić treba ustati rano
Običaji nalažu da na Božić treba poraniti i lepo se obući. Ujutru se kupaju deca, seku im se nokti i oblače nova odela. Nekada je obaveza muškog deteta bila da donose vodu od koje će biti umešena česnica. U nekim krajevima Srbije, pak, po vodu ide domaćin, koji u povratku donosi pupoljke drena koje će svaki od ukućana popiti sa malo vode da bi tokom godine bili zdravi „kao dren“.
Položajnik
Čovek koji rano ujutru na Božić ulazi, na naš poziv, u kuću da nam donese sreću je položajnik, koga u nekim krajevima nazivaju i radovan. Njegova dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak u domaćinstvu i po običaju to je dečak ili mlad muškarac. Položajnik prag mora da prekorači desnom nogom, a zatim prilazi vatri i krajem badnjaka džara vatru da izbiju varnice koje će doneti sreću i blagostanje.
U nekim krajevima se veruje da je dobro izmaći stolicu na kojoj sedi položajnik kako bi se sreća zakovala za kuću. Položajnik treba obilno da se posluži da bi domaćinova kuća napredovala i bila uvek puna. Ukoliko se pak malo napije i odspava, to se smatra za dobar predznak. Na odlasku, ukućani položajnika daruju sitnim poklonima.
Česnica
Božićni hleb – česnica se mesi prvog dana Božića u ranu zoru. Sam naziv potiče od reči „čest“, „deo“, „sreća“, jer se lomi na delove, prema broju ukućana. U česnici će se naći novčić, zrno žita ili simboli za raznu vrstu stoke. Šta ko pronađe u svom parčetu česnice to će mu tokom godine ići od ruke.
U nekim krajevima česnica se lomi i zaliva vinom kao slavski kolač i to nad glavom najmlađeg člana porodice ili domaćina. Posle lomljenja česnice počinje božićni ručak i to pre podneva.
Pečenica
Prema narodnim običajima, božićna pečenica je jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuče korene iz prehrišćanskih vremena, a koju je crkva prihvatila. Za Božić se prema tradiciji jedu prasetina ili jagnjetina. U pojedinim krajevima ćurka, piletina ili patka nikako ne smeju da se jedu, pošto je prema verovanjima, pernata živina simbol nazadovanja jer te životinje bacaju zemlju iza sebe.
Šta valja, a šta ne, raditi na Božić
Na Božić valja raditi one stvari koje su nama tokom godine zadavale problema, da bismo ih u narednoj godini lakše savladavali.
Od Božića do Svetog Stefana se ne čisti kuća. Na Božić ne valja spavati da ne bismo „dremali preko cele godine“.
Na Božić ne valja pozajmljivati nikom ništa da se ne bi cele godine razvlačile stvari iz kuće.
(RTS)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com