Boravak u prirodi, posebno među niskim rastinjem, nosi veliki rizik od kontakta sa krpeljima.
Za aktivnost krpelja su neophodne povoljna temperatura i vlažnost pa se javljaju sezonski. Najbrojniji su u proleće i rano leto, a mogu se naći i u ranu jesen, u zavisnosti od vremenskih uslova.
Najrasprostranjeniji tzv. šumski krpelj
U kontinentalnim delovima je najrasprostranjeniji tzv. šumski krpelj (Ixodes ricinus) koji prenosi bakteriju Borrelia burgdorferi koja izaziva Lajmsku bolest (boreliozu), virus krpeljnog meningoencefalitisa i dr., dok je u priobalju za ljude rizičniji pseći krpelj (Rhipicephalus sanguineus) koji prenosi rikecije koje uzrokuju Marsejsku (mediteransku pegavu) groznicu.
Najugroženiji oni koji su često u prirodi
Krpelji se nalaze na listovima i granama grmova, niskog raslinja do visine od jednog metra, u žbunju, pretežno u prizemnom sloju šuma. Najčešće se zaraze prilikom hranjenja na šumskim životinjama i glodarima, a svojim ubodom zarazu mogu preneti i na čoveka, ako se on nađe u njihovom prirodnom okruženju.
Osobe koje profesionalno ili rekreativno često borave u prirodi na područjima prirodnog staništa krpelja kao što su šumari, šumski radnici, vojnici, planinari, lovci, izletnici, turisti i dr. pripadaju rizičnoj grupi izloženoj krpeljima.
Najčešća je Lajmska bolest
U balkanskim državama najčešće se pojavljuje Lyme borelioza (Lajmska bolest ili erithema migrans), bolest uzrokovana bakterijom Borreliom burgdorferi koja se prenosi ubodom zaraženog krpelja. Simptomi su umor, povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima i povećani limfni čvorovi uz karakterističan osip na koži koji se zove erythema migrans.
U roku 2 do 30 dana na mestu ugriza krpelja pojavljuje se crvenilo na koži ovalnog ili prstenastog oblika koje se polako širi, obično doseže obim od više od 5 cm i dugo je prisutno (i nekoliko sedmica), a u sredini postupno bledi stvarajući karakterističan oblik.
Lajmska bolest leči se antibioticima
U slučaju pojave takvih karakterističnih promena na koži posle uboda krpelja, važno je javiti se svom odabranom lekaru.
Lajmska bolest se leči antibioticima, što je izuzetno važno radi sprečavanja kasnijeg stadijuma bolesti sa mogućim ozbiljnim posledicama kada mogu nastati artritis (upala zglobova), miokarditis (upala srčanog mišića), meningitis i/ili neuritis (upala živaca).
Kako se zaštititi?
Preporučene mere zaštite su:
Obući prikladnu odeću i obuću za boravak u prirodi (dugi rukavi, nogavice uvučene u čarape, zatvorene cipele).
Izbegavati odeću tamnih boja (na kojoj se krpelj teže uočava) i materijale poput vune i flanela, jer se na njih krpelji lakše zakače.
Hodati obeleženim stazama.
Izbegavati provlačenje kroz grmlje, ležanje na tlu i odlaganje odevnih predmeta na grmlje i tlo.
Primeniti repelente (za odbijanje krpelja) na gole i izloženije delove tela i eventualno na odeću.
Nakon povratka iz prirode potrebno je presvući odeću i pažljivo pregledati celo telo (uz pomoć ogledala ili druge osobe radi pregleda neuočljivih delova tela).
Potrebno je proveriti ima li na koži ili odeći krpelja kako biste ga što pre odstranili, a posebno pretražite delove tela s nježnijom kožom (iza uha, potiljak, vrat, prepone, dojke, pazuhe, područje iza koljena, pupak…).
Kod dece se krpelj često nađe na glavi – zato što je dete nisko i više se igra u travi nego odrasli, pa lakše može “pokupiti“ krpelja glavom odnosno gornjim delom tela.
Po povratku iz prirode se obavezno preporučuje i tuširanje, prenosi Index.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com