Toplije vreme mamilo je ljude na sunce, ali i zmije. Stručnjaci savetuju da ih ne diraju. Na kraju krajeva, zmije se uglavnom plaše ljudi i beže.
U Srbiji žive tri vrste otrovnih zmija – poskok, šarka i planinski šargan. Prema rečima biologa, najčešća otrovnica u Srbiji je poskok.
„Široko je rasprostranjena na teritoriji Srbije, južno od Save i Dunava. Poskok preferira prirodna staništa, poput stena, kamenjara, termofilnih hrastovih šuma, ali se u veoma retkim slučajevima mogu naći i u urbanim sredinama. Nalazi poskoka u urbanim sredinama su često slučajni, s obzirom na činjenicu da se u najvećem broju slučajeva jedinke poskoka nenamerno dovezu kolima ili na primer prikolicom sa drvima iz prirodnog staništa“, objašnjava za N1 Srbija biolog i stručni saradnik Zavoda za zaštitu prirode Marko Divac.
Neki primerci poskoka mogu dostići dužinu jednog metra, ali su najčešće dužine pedesetak centimetara. Ženka je veća od mužijaka, a karakteriše ih siva boja i šare kod vrata i duž repa.
Poskoka ćete prepoznati jer ima trouglastu glavu, rog na njoj i rep mu je nešto kraći u odnosu na druge vrste. U njegova dva zuba nalazi se otrov poguban po ljude.
Ukoliko se susretnete sa zmijom, najvažnije da nikako ne pravite nagle pokrete. Poželjno je da se polako i sigurno udaljite na bezbednu razdaljinu, a ako se ona kreće, sačekajte da se udalji od vas, ne krećući se istovremeno kad i ona.
Ako vas zmija ipak napadne, važno je da ostanete koliko – toliko sabrani i da zapamtite tačan izgled kako biste lekaru dali što više informacija i zaključili koja vrsta zmije vas je ujela.
Pored toga što stručnjaci savetuju da se zmije ne dodiruju, u slučaju ujeda – nikada ne sisati otrov.
Ujed otrovnice
Ujed zmije otrovnice se prepoznaje prema otiscima zuba. Vidljive su dve ubodne ranice. Simptomi trovanja su: znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti.
Tragovi ujeda obično krvare, javlja se otok na mestu ujeda, utrnulost i crvenilo.
Preporuke upozoravaju da, u slučaju ujeda zmije, ne treba pokušavati da uhvatite ili ubijete zmiju da bi je odneli lekaru, jer bi pri tom mogla ponovo da ugrize zmiju. Ovo je posebno opasno ako se radi o ujedu otrovne zmije.
Glavni simptom ujeda zmije otrovnice je otok tkiva koji se brzo širi sa mesta ujeda, a kao lek protiv trovanja zmijskim otrovom koristi se poseban antidot. Lekari dobro znaju kako da prepoznaju ugriz zmije otrovnice, a tačno određivanje vrste zmije otrovnice u našoj zemlji nije potrebno, jer se isti protivotrov koristi za ugrize sve tri naše zmije otrovnice.
Kako sprečiti ujed zmije?
Za bezbrižan boravak u prirodi preporučuje se nošenje odgovarajuće odeće (duge pantalone) i visoke, čvrste cipele (npr. čizme, čizme) kako bi se stopala zaštitila od mogućih ugriza. Takođe, treba paziti gde stajete, a pre pauze proverite mesto na kome želite da sednete i ne dirajte rukama neprimetna mesta (izbegavajte da se nalazite u blizini žbunja, gomile kamenja ili granja i sl.).
Šta da radite ako vas ugrize zmija?
Osoba koju ujede zmija otrovnica treba da se što više smiri i skine odeću i nakit sa mesta ujeda zbog otoka tkiva i pusti da rana slobodno krvari bez sečenja ili isisavanja otrova. Osobe koje je ujela zmija treba što pre prevesti u najbližu zdravstvenu ustanovu, a poželjno bi bilo da se ranu očisti i ugrizeni ekstremitet imobiliše čvrstim predmetom i zavojem za usporavanje. niz širenje otrova.
Ujedi nekih neotrovnih zmija takođe mogu biti veoma bolni i neprijatni, ali mesto ujeda nikada ne nabrekne mnogo. Kao rezultat neotrovnih ujeda, moguće su infekcije povređenog tkiva unetim mikroorganizmima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com