Krpelji su najzarazniji u prolećno-letnjoj sezoni, u maju i junu mesecu.
Ukoliko nas ugrize zaraženi krpelj možemo osetiti simptome poput osipa, svraba, crvenila, ali može se dogoditi da simptomi izostanu. Posledica nelečene borelioze je Lajmska bolest, teško infektivno oboljenje koje se može razviti posle ujeda krpelja.
Kako to sprečiti i da li ubod zaraženog krpelja podrazumeva i nastanak bolesti, za „RTS ordinaciju“ govorila je doc. dr Milena Krstić, epidemiolog sa VMA.
Svaki treći krpelj u prirodi zaražen je bakterijom borelijom burgdorferi. Kako bi se izbegla infekcija ovom bakterijom savetuje se da se krpelj pažljivo odstrani u roku od 24 časa nakon uboda i odnese na analizu u neku od laboratorija.
Kako se zaštititi od uboda krpelja
„Krpelji su najzarazniji u prolećno-letnjoj sezoni, u maju i junu mesecu. Savetuje se kretanje betonskim stazama, izbegavanje nepokošenih terena i terena obraslih žbunjem. Ležanje i sedenje na travi se nikako ne preporučuje. Možete naleteti na leglo larvi i doći u ambulantu sa dvadeset, trideset uboda krpelja, što predstavlja problem za odstranjivanje, a time se povećava i mogućnost zaražavanja borelijom“, ističe epidemiološkinja sa VMA.
„Treba nositi odeću svetlih boja kako bismo što lakše uočili krpelja na odeći, zatim odeću dugih rukava, dugih nogavica“, dodaje dr Krstić i napominje da se repelenti, sredstva protiv uboda krpelja, mogu nabaviti u apotekama. Ova sredstva više sati štite od uboda i namenjeni su odraslima i deci starijoj od dve godine.
„Jako je važno da uništavamo krpelje na kućnim ljubimcima, jer oni mogu na svojoj dlaci da nose krpelje i prilikom igranja i maženja sa životinjama mogu da pređu na čoveka, tada može doći do uboda“, navodi docentkinja dr Milena Krstić.
Kako da znamo da nas je ubo krpelj
„Simptomi uboda krpelja pojavljuju se u vidu crvenila oko mesta uboda, ali to crvenilo može nekada da izostane. Ubod je bezbolan, čovek može i da ne primeti. Mogu da se jave i simptomi poput povišene temperature, glavobolje, malaksalosti, bolova u zglobovima i mišićima, takođe može doći do uvećanja limfnih žlezda“, ističe gošća RTS ordinacije.
U 20 do 30 odsto slučajeva ljudi koje ubode zaraženig krpelj, nemaju nikakve simptome i to može da predstavlja problem.
„U tom slučaju se kasni sa dijagnozom Lajmske bolesti koja je posledica zaraženosti čoveka borelijom burgdorferi. Ova bolest je jako ozbiljna i zahvata kožu, srce, nervni sistem i zglobove“, istakla je doktorka.
Na koji deo tela se najčešće kače krpelji
„Krpelj može da se nastani na bilo kom delu tela, ali najčešće se nastanjuju na ekstremitetima, na toplim mestima kao što su pazuh i prepone. Kod dece treba posebno obratiti pažnju na kosmati deo glave, iza uha, predeo pupka, pa čak se nekad u uhu mogu naći“, objašnjava dr Krstić.
Da li je opasno ako krpelja ne odstranimo na vreme
Svaki ubod zaraženog krpelja ne znači i oboljenje. Ukoliko reagujemo na vreme možemo sprečiti pojavu lajmske bolesti. Ako se krpelj ne odstrani na vreme i ostane duže od 24 časa, raste rizik od infekcije i od oboljevanja od Lajmske bolesti.
„Krpelji se hrane u proseku u periodu od 24 do 72 časa. Poželjno je da ga odstranimo do 24 časa kako bismo izbegli ubrizgavanje borelije. Krpelj izbacuje bakteriju boreliju burgdorferi kada se nasisa krvi, on se hrani krvlju i kada je sit onda povrati svoj crevni sadržaj i ubrizga boreliju čoveku ili životinji“, napomenula je doktorka Krstić.
Kako se pravilno odstranjuje krpelj
„Za odstranjivanje krpelja, ako ste u mogućnosti, uvek se obratite lekaru. A sledećim koracima ćete sami to uraditi najbezbednije: sterilnom pincetom ćete uhvatiti usni aparat krpelja, što bliže koži, i lagano povlačenjem naviše izvući krpelja. Mesto uboda treba denzifikovati alkoholom. Ukoliko se desi da ostane usni aparat u koži, sterilnom iglom izvucite rilicu iz kože“, objašnjava doktorka.
„Jako je važno da budete strpljivi, neće krpelj odmah izaći. Važno je da se zna da nikakva hemijska sredstva ne smeju da se stavljaju na krpelja, poput acetona, alhohola, benzina, ulja. Neko koristi i cigaretu, paljenje cigaretim nikako nije dozvoljeno. Mi ćemo navesti krpelja da povrati sadržaj, a u tom sadržaju se nalazi bakterija borelija burgdorferi“, naglašava doktorka.
Da li je svaki krpelj zaražen borelijom
„U proseku, svaki treći krpelj je zaražen. Ukoliko želite da pregledate krpelja, spakujte ga u posudicu sa malo vode i što pre transportujte do laboratorije koja radi ovu analizu. Na osnovu nalaza prisustva borelije u krpelju, lekar će znati da li treba da uvede antibiotik ili ne. Ukoliko je krpelj zaražen započećemo sa terapijom“, zaključila je u razgovoru za RTS ordinaciju epidemiolog doc. dr Milena Krstić.
(rts.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com