Manjak radne snage u susednim turističkim zemljama, Grčkoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj, ide na ruku sezonskim radnicima. Branje voća i povrća, građevinski radovi, rad u hotelima, kafićima i prodavnicama na primorju samo su neki od poslova koje mogu da rade sezonci.
U Srbiji oni najčešće rade u poljoprivredi, ako žele na more, tada će verovatno biti konobari, a ako odu u Mađarsku, posao mogu naći kao i moleri, keramičari i zidari. Maline, borovnice, breskve, jagode, jabuke i drugo sezonsko voće za koje je potreban veliki broj berača otvaraju mogućnost zaposlenja, a vlasnici plantaža nude dnevnicu od 17 evra. Branje borovnica, koje je teže i delikatnije nego branje drugog voća, može doneti zaradu i do 30 evra dnevno, piše „Blic“.
– Na plantaži ima posla oko 10 sati svaki dan. Dnevnica za branje voća je od 15 do 20 evra. Toliko malinari plaćaju i za vezivanje ili branje malina. Ko hoće da radi nedeljom, kod mene ima duplu dnevnicu. Najviše se zaradi na branju borovnica, dnevnica je do 30 evra, a isto toliko je i dnevnica za orezivanje voća. Svake godine sve nam je teže da nađemo sezonce kada nam kreće berba jabuka, kajsija i breskvi, jednostavno ljudi odlaze – rekao je Petar Leskovac, voćar iz Inđije.
Na primorje kreću najčešće konobari i kuvari, a pored već uobičajenih destinacija, Grčke i Crne Gore, ove sezone popularna je i Hrvatska. Više od 70.000 praznih radnih mesta i prosečna plata od 500 do 2.000 evra.
– Početna plata u restoranima ili hotelima za konobare je od 600 do 800 evra, smeštaj je gotovo uvek obezbeđen, kao i hrana, a od bakšiša može da se zaradi još jedna plata mesečno. Često su dvokratne smene, radi se 12, a nekad i 14 sati. Kuvari zarađuju i duplo više, oko 2.000 evra, a čuvari na plažama i spasioci oko 500 do 600 evra – rekao je Đula Siler, radnik jedne novosadske agencije za zapošljavanje.
Na crnogorskom delu Jadrana plate su malo manje, od 400 do 600 evra za konobare, ali bakšiš na mnogim mestima zna da bude i bolji nego u Hrvatskoj. Najmanje zarađuju sobarice, oko 400 evra mesečno.
Sa druge strane, odlazak u Grčku je ipak malo komplikovaniji, radne dozvole se ne dobijaju tako lako, a ako se i nađe poslodavac koji želi da obezbedi radnu dozvolu, ona može da se čeka i po nekoliko meseci. Druga opcija za traženje posla je preko specijaliziranih agencija u našoj zemlji, ali njih nema puno jer grčki poslodavci većinom traže radnike sa EU pasošem.
– Radna dozvola na kraju može da vas izađe i nekoliko stotina evra, od plaćanja agencijama do taksa. Zbog toga sam radio kao konobar na crno prošlog leta na Santoriniju i zarađivao oko 1.200 eura zaedno sa bakšišem – ispričao je jedan mladić.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com