Šta mislite o SFRJ generacijama?
Ponekad si besan na njih, ponekad ih sažaljevaš, u većini slučajeva si u fazonu: „Ma pusti, blage veze sa životom nemaju.“ (kami83)
Pa ipak, grb SFRJ u Niškoj tvrđavi postao je prava atrakcija – mladi su se otimali za selfi uz njega! (na slici)
Matori likovi koji vam na porodičnim proslavama pričaju kako su zajedno išli u švaleraciju sa vašim dedom dok su se folirali da su veliki radnici u svojim komunističkim kolektivima. Likovi koji vam lupetaju nešto o Nesvrstanima i SFRJ industriji itd.
Jedino sto je nemoguće jeste da osećaš da su autoriteti. Možeš da ih poštuješ, ali za autoritet je potrebno da imaju znanje o životu, koje oni očigledno nemaju, i da ga tražiš pod najjačim mikroskopom.
Mislim da su najgore prošli oni rođeni sedamdesetih.
Iz ušuškanog i lepog detinjstva 70-ih i 80-ih, odjednom su se našli iza topa koji je granatirao Vukovar.
Danas oni imaju oko 40 godina i potpuno su phihički i fizički ruinirani.
A zatim su tu i jugoslovenski milenijalci, kojima su ovi ljudi roditelji, i koji mahom žele da pobegnu od solitera u radničkom naselju, koji mirišu na zapršku, od uplakane majke koje kupuje gaće kod Kineza i nervoznog oca koji pokušava da bude mačo, ali je ranjen u duši, i zato puši u dnevnoj sobi.
Da pobegnu, u Beograd, Ameriku, all the way to the FBI.
I onda će jaganjci konačno utihnuti.
A možda i neće.
Uključite se u ovu diskusiju na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com