Sigurno ste se nekada zapitali čemu služi pupak, a odgovor je krajnje jednostavan – kod odraslog čoveka ne služi ničemu.
Na mestu gde se nalazi pupak nekada se pripajala pupčana vrpca, struktura od životnog značaja, koja skoro od samog početka trudnoće povezuje bebu sa mamom. U njoj se nalaze krvni sudovi (dve arterije i jedna vena ) koji dopremaju bebi kiseonik i neophodne hranljive materije, a istovremeno omogućavaju i uklanjanje štetnih materija iz bebinog krvotoka.
U trenutku kada se rodi, beba postaje nezavisan organizam, sposoban da se adaptira na spoljašnji svet, i da samostalno obavlja osnovne fiziološke funkcije (da diše, da jede, da mokri… ). Zbog toga se, u prvim minutima nakon porođaja, pupčana vrpca prvo podvezuje (da ne bi došlo do krvarenja iz krvnih sudova u njoj ), a zatim i preseca makazama. U mnogim zemljama je sve popularnije prisustvo oca na porođaju, kada on, ukoliko želi, može da preseče pupčanu vrpcu.
Nakon presecanja pupčane vrpce, ono što ”štrči” na stomačiću bebe je pupčani patrljak, 2-3 cm dug ostatak pupčane vrpce, koji se obično sasuši i otpadne za 12-15 dana. Iako ne izgleda baš lepo dok menja boje od plavoljubičaste, preko žutozelene, braon, do crne, znajte da beba ne oseća bol, jer pupčana vrpca nema nervne završetke! Iz porodilišta će vam uz pupčani patrljak stići i tračica čvrsto uvezana oko njega, ili plastična štipaljka kojom je patrljak “uštinut”.
S obzirom na to da su krvni sudovi pupčane vrpce veliki, pupčani patrljak je potencijalno ulazno mesto za bakterije, zbog čega se higijeni pridaje veliki značaj. Obrada pupka je svakodnevna obaveza pedijatrijskih sestara u porodilištu, a kada beba ode kući, za to su nadležne patronažne službe doma zdravlja.
Za pravilnu “tranziciju” od pupčanog patrljka do pupka potrebno je da rana bude čista i suha, a vi pažljivi i bez straha. I nema više problema zvanog pupak.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com