Svi znaju da nije u redu lagati – i svako bar povremeno pribegne lažima, makar onim sitnijim. Jedan od razloga za laganje jeste da sačuvate obraz, to jest da ne morate da priznate grešku; takve laži vam neće naškoditi ako ih ponekad koristite, ali s njima ne treba preterivati.
O kakvim lažima govorimo? O onim sasvim običnim – zakasnili ste jer je bio zastoj u saobraćaju (zapravo ga nije bilo, prevoz je čak bio neuobičajeno dobar, nego ste vi kasno krenuli); niste se pojavili na nekom slavlju jer niste ni znali za njega, nije vam stigla pozivnica (o, da, stigla vam je, i "smrklo vam se pred očima" jer vam se na to slavlje uopšte nije išlo, samo se bojite da ne uvredite ili povredite one koji su vas zvali), i tome slično. Korišćenjem ove vrste laži izbegavate da priznate odgovornost za svoje postupke, već sve prebacujete na neku "višu silu" (stanje u saobraćaju, poštansku službu, šta god). Niste vi krivi, tako se desilo.
Ovakve laži mogu se činiti krajnje bezazlenim i dobrim metodom za izvlačenje. Međutim, imaju i neke ne baš toliko bezazlene posledice. Jedna od njih je da morate da pamtite šta ste kome rekli kako ne biste bili uhvaćeni u laži (recimo, ne možete da tvrdite da ste zakasnili zbog zastoja u saobraćaju, a onda se pohvaliti brojem stvari koje ste obavili čak i brže nego što ste se nadali jer vas je prevoz dobro poslužio), a kad se laži nagomilaju, to postaje krajnje zamorno. A druga negativna posledica je ta da, ako se stalno na takav način izvlačite, navikavate samog/samu sebe da se ponašate neodgovorno, i sve više vam se čini da je u redu da se ponašate neodgovorno (u redu je da kasnite, ili da se jednostavno ne pojavite negde, a onda izmislite nešto, ili…). To vam, na duže staze, može i te kako poremetiti odnose s drugima – neodgovorne osobe nikome nisu omiljeno društvo.
Nije loša ideja, kada razmatrate da li da upotrebite sitnu laž da se izvučete ili da ipak priznate istinu, razmislite šta je to što na duže staze želite. Recimo, želite lepo prijateljstvo s tom osobom. Da li će vas istina ili laž dovesti bliže tome? Uz to, ne zaboravite da bi najčešće bilo dovoljno sasvim kratko izvinjenje ("Jao, izvini, ali nisam bio/bila ni za šta i stvarno mi se nije dolazilo"); niko ne očekuje od vas da ispovedite svaki detalj svog "greha" i pola sata pričate o tome kako nećete nikad više.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com