Poenta je da imamo dovoljno novca za sve za šta nam treba i da sav višak stavljamo na gomilu. Planski ili ne, činjenica je da smo oko praznika potrošili dosta novca, što na poklone, što na trpezu.
Ekonomski stručnjak Dušan Uzelac ističe da su to odlične okolnosti da napravimo plan štednje za ovu godinu. Objasnio je kako i zbog čega.
Početak januara je, kaže on, pravo vreme da napravimo realan i ozbiljan plan štednje.
Pre svega, kako kaže, ovo je dobar period kada možemo kao jednu finansijsku vežbu da stavimo na papir koliko smo novca potrošili i to ne da bismo uveli neku računicu, nego da bismo planirali.
Ističe da ne možemo ništa da planiramo ako nemamo neke osnovne informacije.
Naglasio je da sve matematičke greške odvajamo na strani i da će se one sigurno desiti, jer nikada nećemo biti 100 posto precizni sa planiranjem, ali je bitno da kažemo decembar i pokloni su nas koštali na primer 30.000, 15.000, 5.000 dinara.
Koja god cifra da je u pitanju, potrebno je da se definiše jer će onda biti lakše za planiranje koje je osnov upravljanja finansijama.
Količinu novca koju smo potrošili u decembru i početkom januara na darivanje možemo da planiramo kao mesečnu uštedu u narednom periodu, ali pod uslovom da smo trošili od redovnih mesečnih prihoda i to bez preteranog odricanja.
Uzelac naglašava da bismo mogli da štedimo moramo da imamo od čega. Prvo pravilo za one koji nemaju dovoljno – ne smeju ni da razmišljaju o štednji.
To je vrlo skupa zanimacija za onoga ko nema. Skupa i mentalno i bio bi ljut kada bi terao sebe da štedi, a nema dovoljno za osnovne stvari, ističe on.
Štednja ne bi trebalo da bude takmičenje sa samim sobom ni preveliko opterećenje. Poenta je da imamo dovoljno novca za sve za šta nam treba i da sav višak stavljamo na gomilu.
Idealno bi bilo da svaka štednja ima namenu, jer kada imate namenu lakše ćete se odupreti da ne potrošite taj novac jer ćete imati jasno definisan prioritet.
Primera radi, ako vam je to letovanje nećete ući u prodavnicu sa informacijom da imate novca na računu već ćete razmišljati da li da ipak sačuvate za letovanje ili kupite to što vam možda i ne treba.
Postoje i mali trikovi za uštedu. Naizgled možda banalni, ali u velikoj meri uspešni. Na primer, ako naiđete na 500 ili 200 dinara u novčaniku da takve novčanice odvojite.
Uzelac napominje da je poenta da upravljanje finansijama ne remeti redovan život i aktivnosti, a da opet imate za ono što se javlja za godišnji trošak ili kao trošak u par godina.
– Zanimljiva je statistika koja pokazuje da što smo stariji, to smo štedljiviji, ali umeće raspolaganja novcem nema nikakve veze s polom. Muškarci ređe troše, ali troše veće količine novca, dok žene manje po sitno i to je ponašanje u potrošnji – objašava Uzelac.
Za štednju je nabolje da to bude zajednička odluka ukućana, da kad jedan poklekne, drugi zadrži čvrst stav.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com