Kada vas nešto tišti, muka vam je već od svega, imate velike probleme, česta je reakcija da nađete nešto što će vam skrenuti misli, da se malo mentalno odmorite, pa da onda obnovljene snage pokušate da problem rešite, ili ako nema šta da se rešava, da čekate na ishod. Skretanje misli može da bude odličan postupak, samo nije svejedno čime ćete skrenuti misli – nekada to što bi trebalo da vam donese olakšanje vremenom počne prilično da vas opterećuje.
Na šta mislimo? Ako, recimo, izađete u šetnju, malo da vam se razbistri glava, to je dobar način da skrenete misli i osvežite se, i nije verovatno (osim ako baš ne ispadnete baksuz) da će tu biti nekih negativnih posledica. Međutim, Internet forumi kao razbibriga, ili neke od igara koje je moguće igrati preko Interneta i za koje vam je dovoljan vaš brauzer jesu primeri stvari koje ljudi koriste da im skrenu misli, a kasnije im naprave dodatne probleme.
Kakve probleme? Recimo, upustite se u raspravu preko Interneta, i onda i kasnije vrtite po glavi šta ste sve mogli da kažete, kako vas je neko uvredio, kako ste propustili da mu/joj dokažete da nije u pravu, razmišljate šta ćete im sledeći put reći kad se ulogujete… Ili, neke od igara u kojima postepeno napredujete i gradite svoj virtuelni lik počnu sve više da vam obuzimaju misli, sve detaljnije planirate strategiju kako biste bile što uspešnije, sve više vremena vam odlazi na to… Takve „zanimacije“ mogu da budu prava „zaraza“, i da sve više vremena i energije koristite na njih.
Takve „zanimacije“ (i njima slične, praktično sve one – bez obzira na to da li imaju veze s kompjuterima i Internetom – koje vam u mislima ostaju i nakon što s njima završite, i za vaš mozak predstavljaju nešto čime nastavlja da se bavi) mogu da budu zanimljive i zabavne, i dok ste u stanju da ih držite na nivou hobija, mogu vam pomoći kao rasterećenje. Problem je kada maltene postanete opsednuti tim stvarima – tim virtuelnim problemima, dakle, nečim što nije stvarno – u toj meri da vaš mozak mnogo više energije troši na rešavanje tih izmišljenih problema nego što ih troši na probleme iz stvarnog život; zapravo, nekada vam i ne uspeva da se koncentrišete na ono što je stvarno i pred vama jer vam se misli vraćaju na ono što ste upotrebile za skretanje misli. U redu, skrenule ste misli, ali ih treba i vratiti na tekuće probleme, a to vam sve teže ide.
Nekada onaj stvarni život postane toliko mučan da bekstvo u neki virtuelni i ne izgleda kao loša ideja, ali time samo jednu vrstu problema zamenjujete nekim drugim problemima – i to onima koji zapravo i ne postoje. U međuvremenu propuštate da živite život koji je, mučan ili ne, vaš – a onda se jednog dana zapitate kuda li je sve to vreme odletelo, gde su nestali ljudi s kojima ste se nekada družili, šta ste sve lepo i konstruktivno, čak i u tom mučnom periodu, mogle da uradite. I ostane vam osećaj gubitka i propuštenog.
Kad vam je potrebno nešto da vam skrene misli, samo napred, pronađite to! Napunite baterije time! Samo nemojte zaboraviti da se nakon tog „punjenja baterija“ vratite u ovaj svoj život – kakav je da je, vaš je i jedini koji zaista možete živeti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com