Prvi korak je prepoznati ih jer neki se dobro skrivaju iza maske prijateljskog odnosa, a zatim se od takvih osoba treba zaštititi i prekidom veza ako je to moguće
Imate li i vi nekog neprijatelja ili možda više njih? Iako se najveći broj ljudi trudi da ne stvara neprijatelje, malo je onih koji tokom svog života u tome zaista uspeju. Oni kojima to uspeva, veoma često za to plaćaju visoku cenu.
Ljudi u privatnom i poslovnom životu imaju različite interese, zbog kojih ulaze u otvorene ili skrivene konflikte. Nalazeći se na suprotnim stranama, postaju protivnici. Velika je razlika između protivnika i neprijatelja. Međusobni odnos protivnika podrazumeva međusobno uvažavanje i poštovanje, kao što je to u sportskoj utakmici ili u društvenoj igri. Neprijatelj je neko ko ne samo da ne poštuje drugog nego smatra da je bezvredno ili zlo biće.
Zavist i ljubomora
Iako su neprijatelji i neprijateljski odnosi stvarnost, retko se piše i govori o ovim pojavama. Glavni razlog je moralna i religijska zapovest da ljudi moraju da budu jedni drugima prijatelji, da međusobno gaje prijateljske odnose. Iz toga proizlazi da onaj ko ima neprijatelja ili nije dobar ili je moralno upitan, jer budi sumnju da je na neki način sam kriv što nema dobar odnos sa ljudima.
Iako je na prvi pogled reč neprijatelj sama sebe objašnjava, iza nje se kriju dva značenja: kada je neko neprijateljski nastrojen prema nama i kada smo mi neprijateljski nastrojeni prema drugom. Kad imamo neprijatelja tada on priželjkuje da padnemo i slomimo nogu, a kada smo nečiji neprijatelj, tada mi to njemu želimo.
Kako neprijatelj smatra da je drugi bezvredan ili zao, njegova osećanja su prezir i mržnja, koji često izviru iz zavisti i ljubomore.
Kada neko kaže da nikoga ne mrzi i ne prezire, on kaže da nikome nije neprijatelj. Ali to što on nije nekome neprijatelj nikako ne znači da neko neće biti njegov neprijatelj. Mi jesmo odgovorni za svoj stav prema drugima, ali nismo odgovorni za stav drugih prema nama. Iako nisu neprijatelji drugima, ljudi imaju neprijatelje. To je mnogima čudno jer veruju da ako su oni prijateljski prema drugima, da će i drugi biti prijateljski prema njima. Istina je da ako je neko dobar prema drugima da će velika većina drugih to uzvratiti prijateljskim odnosom, ali da će biti i onih koji će uzvratiti neprijateljstvom.
Nekada će neko postati vaš neprijatelj jer ste ga ugrozili nekim postupkom, nekada iako mu ništa niste učinili, a nekada uprkos tome što ste mu učinili neko dobro. Zato to što neko ima neprijatelja ništa loše ne govori o toj osobi. Nije sramota imati neprijatelja i ne treba se osećati krivim zbog toga. Postojanje neprijatelja je pojava sa kojom treba živeti i prema kojoj treba imati ispravan odnos.
Ljudi se plaše činjenice da postoji neko ko ih mrzi i ko im želi zlo. Dok se jedni plaše mogućeg nasilja i destruktivnih postupaka, drugi se plaše same mržnje jer veruju da ih magijski ugrožava. Iz straha od neprijatelja neki se odlučuju da tako žive da ih nikada ne steknu. Zato uvek ispred svojih stavljaju interese drugih, ugađaju drugima i žrtvuju se za njih, ne ističu se kako ne bi pobudili tuđu zavist ili ljubomoru. Ljudsko društvo doživljavaju kao neprijateljsku teritoriju kroz koju se kreću ponizno i snishodljivo.
Nakon što prihvatimo činjenicu da se u svačijem životu pojavljuju neprijatelji često bez stvarnog povoda, možemo se zapitati: Kako sa neprijateljima u svakodnevnom životu?
Prvi korak je prepoznati ko nam je neprijatelj. To nekada nije lako jer postoje prikriveni neprijatelji, dobro skriveni iza maske prijateljskog odnosa. Njih odaju suptilni postupci koji izražavaju njihov pravi odnos i namere. Mnogi su zažalili što na vreme nisu prepoznali neprijatelja.
Ulazak u borbu
Nakon što smo prepoznali neprijatelja, od njega se treba zaštititi. To u većini slučajeva znači da treba povećati distancu ili prekinuti odnos ako je moguće. Treba ući u borbu sa neprijateljem samo ako je to jedini način da se zaštitimo.
Nekada detetu treba reći kada vidimo da ga drugo dete iskorišćava ili zlostavlja: To dete nije tvoj prijatelj! I ti nisi krivo za to.
(Zoran Milivojević, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com