Autizam je neurorazvojni poremećaj i predstavlja razliku u načinu rada mozga vašeg deteta, što utiče na način na koji se povezuju sa svetom oko sebe. Ova razlika je urođena i nema nikakve veze sa vašim stilom roditeljstva, ishranom, vakcinama ili bilo čim što je vaše dete doživelo nakon rođenja.
Rani znaci autizma uključuju ograničen kontakt očima i neverbalnu komunikaciju i ponavljajuće pokrete ili govor. Bihevioralne terapije i druge vrste podrške mogu pomoći deci (i odraslima) sa autizmom da se nose sa izazovima, piše Klivlendska klinika.
Šta je ‘stimming’?
Psiholog Kim Sage je na svom TikTok profilu podelila različite vrste „stiminga“ – skupa samostimulativnih radnji koje obično uključuju ponavljajuće pokrete ili zvukove – koje osobe sa autizmom mogu imati.
NHS (Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije) navodi da je „stimming“ vrsta ponašanja koje se ponavlja, a uobičajeni oblici takvog ponašanja uključuju: ljuljanje, skakanje, vrtenje, lupanje glavom.
„Skoro svi ljudi to rade, ali to ne znači da ste autistični, ali među ljudima sa autizmom, samostimulativne akcije mogu biti vrlo smirujuće, regulišuće i prilično uobičajene“, objasnila je dr. Sage u opisu svog videa.
Primeri ‘stiminga’
Psiholog je podelila osam zajedničkih osobina „stimminga“:
- Igranje sa kosom
- Igranje sa nakitom
- Okrećući ćebe
- Igranje sa kapicama za olovke
- Grickanje noktiju / branje kože
- Pravljenje zvukova
- Tapkanje ekserima
- Ponavljajuće izvođenje igara, pesama, stihova, popularnih zvukova
Kada je ‘stimming’ opasno?
Klivlendska klinika navodi da, iako „stimming“ drugima može izgledati čudno, to je obično bezopasan, drugačiji način obrade informacija. Ne bi trebalo da pokušavate da ga zaustavite ako ne nanosi štetu vama ili vašem detetu. U većini slučajeva, intervencija nije potrebna.
Međutim, postoje situacije u kojima „stimming“ može postati štetan ili opasan.
„Ponekad ljudi koji su uključeni u izuzetno visoke stope ‘stimminga’ imaju problema da obrate pažnju ili se koncentrišu na bilo šta drugo. To takođe može dovesti do toga da postanete nesvesni opasnih situacija oko sebe (npr. prometna ulica ili teška mašina) ili da se povredite (npr. lupanje glavom)“, objasnila je analitičarka ponašanja Laura Hovk.
Ako ste roditelj deteta koje stimuliše, Hauk predlaže: „Preporučujemo korišćenje opšteg skupa pitanja da procenite da li je intervencija potrebna. Zapitajte se da li je ovo ponašanje štetno za njih, da li ovo ponašanje utiče na druge oko njih i ako ih dovodi u opasnost, da li će ovo ponašanje uticati na njihovu sposobnost učenja, da li će ovo ponašanje ometati ili uticati na sposobnost drugih ljudi.“
Alan Gardner je ranije govorio o tome kakav je njegov život sa autizmom.
„Autistički mozak je drugačije povezan. Za neke od nas, šapat je intenzivan kao vrisak. Vidim svaki kutak, svakog pauka u kući. Gotovo mi ništa ne nedostaje. Ljudi sa autizmom su najtalentovaniji, najveštiji ljudi, svako ima interesovanje za nešto što može da bude opsednutost jednom stvari ili da menja interesovanja svake nedelje, a to može da postane opsesija koja im zavlada životom.
(net.hr)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com